Kritičarski karavan | Drugo izdanje edukativnog programa za mlade kritičare
16020
post-template-default,single,single-post,postid-16020,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,footer_responsive_adv,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-11.0,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-5.1.1,vc_responsive

Drugo izdanje edukativnog programa za mlade kritičare

Drugo izdanje edukativnog programa za mlade kritičare

Pored ovog izleta u pisanje uživo, novina ove radionice ogledala se u uslovima rada. Ideja je bila da oni budu što bliži onim u profesionalnom angažmanu, pa su tekstovi pisani danas za sutra, lektorisani i odmah zatim objavljivani na zvaničnom sajtu festivala. Svako od nas je pisao kritiku jedne od predstava iz glavnog programa. Ono što je obavezno sledilo pisanju kritike jeste zajedničko seciranje teksta od prethodne večeri. Dve stvari su ovaj proces učinile plodonosnim (što se da videti i u napretku koji je svako od nas napravio u odnosu na prethodnu radionicu). Prva je mentorski pristup koji ne namće svoje ideje, već teži da osnaži ideje autora (što je retkost u oblasti umetničke pedagogije). Druga stvar koja je pomogla je prijatan odnos unutar kolektiva, koji ni pri sukobljavanju mišljenja nije odlazio u lični sukob i neprijatnost (što je, opet, neobično bitno kada se govori o umetnosti).

Radionicama se pridružila i švedska kritičarka i predsednica Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara, Margaret Sorenson, koja je održala kratko predavanje na temu pisanja kritike za ples, ali i za dečije pozorište. Ovo je, uz pomenuti „live writing“ (koji je ipak vrlo mlada pojava), linija domaće kritike koje i dalje ostaje mahom nerazvijena i neistražena, pa je razgovor sa Margaret bio dragocena prilika da nešto čujemo o tome kako to može (i treba) da izgleda. Pored radionica koje su usko vezane za kritiku, kolektivno smo prisustvovali međunarodnoj tribini o predstavama dugog trajanja, kao i promociji drugog toma Antologije savremene nemačke drame.

Radionica se završila, proveli smo sedam lepih dana u pozorištu, i preživeli nekada herojske napore da na predstave uđemo pomoću akreditacija (što se ipak na kraju završavalo srećno). Festival se završio, ali sumnjiva lica ostaju jednako sumnjiva, i nastavljaju sa sumnjivim, pozorišnim radnjama, sve do sledećeg okupljanja.