Kritičarski karavan | Ana Tasić: O ljudima (i) svinjama
16372
portfolio_page-template-default,single,single-portfolio_page,postid-16372,ajax_fade,page_not_loaded,,footer_responsive_adv,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-11.0,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-5.1.1,vc_responsive

Ana Tasić: O ljudima (i) svinjama

„Triptih o radnicima”

Prema tekstovima Sare Radojković, Strahinje Madžarevića i Tijane Grumić, režija: Jug Đorđević, Gradsko pozorište Čačak

 

Predstavu „Triptih o radnicima“ čini izvođenje tri jednočinke, autora Sare Radojković, Strahinje Madžarevića i Tijane Grumić, čiji su akteri radnici u fabrikama, odnosno članovi njihovih porodica. Pripovesti su odvojene, ali su povezane zajedničkom temom, kao i suptilnim rediteljskim rukopisom Juga Đorđevića koji stvara stilsko jedinstvo. Glumci Aleksandar Đinđić, Bratislav Janković, Ivana Terzić i Una Đelošević vešto, psihološki verodostojno i delikatno stvaraju različite likove, kroz različite delove triptiha. Igra se odvija u centralnom delu teatarske sale, koji publika okružuje sa tri strane, gradeći naročiti utisak o ritualnosti izvođenja, što pojačava snagu gledaočevog doživljaja (scenografija Jug Đorđević, kostim Marija Nikolić).

Prvi deo „Neidentifikovane“, prema tekstu Sare Radojković, ispisuje bolne posledice tragičnog požara u njujorškoj fabrici, gde uslovi za rad nisu bili odgovarajući. Kao rezultat toga, protagonisti Filipo i Serafino traže svoje najmilije u pepelu zgrade i ugljenisanih tela. Tekst ima izraženu poetsku snagu i emotivno dejstvo, a glumci su odmereno i dirljivo izrazili nagomilani očaj ove strašne potrage. Jug Đorđević je minimalističkim sredstvima sugestivno uobličio tananu scensku osećajnost. Na početku predstave svi glumci sede na klupi, u ritualnoj, gustoj tišini. Kasnije, kako radnja odmiče, paralelno sa glavnim tokom, dijalogom glavnih aktera, odvijaju se izražajne neverbalne scene. Jedna glumica grčevitim telesnim pokretima izražava neizdrživu bol stvarnosti, dok druga nežno svira električnu gitaru, prateći tok radnje. Zvuci gitare su naročito efektni kada prate stihove o razlivenim mrtvim telima, lajtmotiv koji se bolno ponavlja. Scenski prostor je prekriven nabacanom odećom, simboličkom oznakom ljudi kojih više nema. Akteri kopaju po ovoj gomili stvari, tražeći tragove nestalih voljenih bića.

Drugi deo „Krokodil“, prema tekstu Strahinje Madžarevića, prati Adamovu potragu za majicom sa slikom žutog korokodila koja više nije u opticaju. Adam je protagonista,  radnik u fabrici odeće koji želi da napreduje, pod naročitim pritiskom njegove ambiciozne i džangrizave Supruge. Ovaj deo je najmanje dramski prodoran, nema opipljiviju emotivnu snagu, koju imaju prvi i treći deo. Na planu režije je zanimljivo stilizovano rešen. Pljeskanjem glumaca i menjanjem osvetljenja se odvajaju kratki prizori koji odražavaju profesionalne i porodične pritiske, ovde u centru pažnje.

Treći komad „Nikada nisam videla zvezde“, prema tekstu Tijane Grumić je najosobeniji i najsloženiji, strukturalno i značenjski. Čini ga dvadeset i pet kraćih monoloških iskaza, svinja i ljudi, menadžera i radnica, naguranim pod krovom smrdljive farme za uzgoj svinja i preradu mesa. Komad na specifičan način ispisuje neljudsku svakodnevnicu radnica, neosetljivost uprave na njihovu životnu stvarnost, kao i nedosegnutu mogućnost pobune. Radnice su ućutkane strahom od gubitka primanja, tla pod nogama. Ma koliko ono bilo otrovno, smrdljivo i nedostojno ljudskog bića, ipak jeste nekakvo tlo, što radnice drži pod kontrolom. U ovom delu predstave, scenski prostor je prazan. Nagomilana odeća je uklonjena, ostali su samo glumci koji igraju ljude i svinje, ogoljene, ostavljene same, sa njihovim mučnim mislima i osećanjima. Glumac Aleksandar Đinđić je naročito ubedljivo prikazao svinju koja donosi osobeni, bočni pogled na fabričke tragedije, stradanja ljudi i svinja, samlevenih u nemilosrdnoj mašini profita.

„Triptih o radnicima“ je vrlo dobra predstava, decentan čin uspostavljanja rada Gradskog pozorišta u Čačku, koje sa ovom produkcijom označava početak profesionalnog delovanja. U uslovima u kojima živimo i radimo, osnivanje profesionalnog pozorišta je čin koji treba podržati. Naročito je pohvalan izbor ovakve tematike predstave. Uprava pozorišta u osnivanju nije odabrala delo komercijalnijeg opredeljenja i pitkijeg sadržaja, već se hrabro odlučila za ovaj korak koji na estetski vredan način istinito odražava drame našeg vremena.

Kritika je deo projekta „Kritičarski karavan“ koji realizuje Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja

Foto: Vojislav Galevski

Autor

Ana Tasić

Medij

Politika

Datum
Kritika predstave
Triptih o radnicima