Kritičarski karavan | Dragana Bošković: Ženska emancipacija u umetnosti
16363
portfolio_page-template-default,single,single-portfolio_page,postid-16363,ajax_fade,page_not_loaded,,footer_responsive_adv,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-11.0,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-5.1.1,vc_responsive

Dragana Bošković: Ženska emancipacija u umetnosti

„Slikarke”

Hristina Mikić: Slikarke, režija: Stevan Bodroža, Narodno pozorište, Niš

Dramski tekst mlade spisateljice Hristine Mitić (rođena 1996.) „Slikarke“, o tri sudbine umetnica, koje su živela na raznim stranama i u raznim vremenima, a borile se grčevito za pravo na sopstveni izborgovori najviše o američkoj slikarki DŽordžiji O Kif (1887-1986). Druga je naša Nadežda Petrović (1873-1915), a treća je Milica (odlična Katarina Arsić), devojčica koja se bori da postane ono što želi, uprkos brizi majke za njenu nesigurnu budućnost, kao likovne umetnice.

S obzirom na iskustvo priznatog reditelja, Stevana Bodrože,koji se vrlo uspešno, više puta, bavio sudbinama umetnika i njihovim unutrašnjim i društvenim konfliktima,čudno je to, što tekst mlade autorke dospeva na scenu kao dramaturški vrlo neujednačen, tako da  Nadežda i Milica postaju samo  ukras središnjoj priči o DŽordžiji O Kif. Poslednja priča, o Nadeždi i njenom patriotizmu, odluci da životom plati svoj izbor i  da umre od tifusa u ratnoj bolnici, lečeći svoj narod, sa završnom scenom ,gde glumica (zanimljiva Jasminka Hodžić) izvikuje rodoljubive parole na predimenzioniranom drvenom dečjem konjiću, izaziva grotesknu reakciju i skreće poruku reditelja u pogrešnom,patetičnom smeru.

ŽIVOT I STVARALAŠTVO DŽordžije O Kif, poznate američke slikarke, zapamćene po slikanju cveća i pustinjskih motiva, koja je imala boemski i društveno osuđivan privatni život, uprkos vrlo lepim sredstvima, kojima su je obojile glumice Evgenija Stanković i Vesna Josipović), režiran je kao kliše scenskog prikazivanja poetskih momenata umetničke duše. Otresitost DŽordžijina i njena društvena avangardnost, opiranje važećim društvenim konvencijama, čega ima u tekstu i interpretaciji, bitno su umanjeni scenom ljubavnog odnosa slikarke i njenog galeriste i ljubavnika, među belim zavesama od tila,krajnje melodramatičnim. Potpuno prihvatljiva i dobra igra ostalih učesnika u predstavi (Vesna Josipović,Katarina Arsić,Jasminka Hodžić, vrlo dobar Aleksandar Krstić),ostala je u senci opštih mesta, najpre u tekstu, usled neiskustva autorke (više se prepričava, nego što se odigra), a onda i nedovoljno inventivnim rešenjima poetski nastrojenog reditelja(video je bio povremeno i neukusan). Malo psihološkog, mnogo spoljašnjeg, ilustrativnog, literarnog, problem je ove predstave,koja se igra na Maloj sceni, a ne koristi priliku da publika bude među akterima, nego ih posmatra akademski, sa distance.

„Slikarke“ je,uprkos dramskoj nedosegnutosti, korisna repertoarska predstava, koja ima svoje mesto u edukativnom i klasičnom repertoaru Narodnog pozorišta u Nišu.Nadamo se da će nova uprava, na čelu sa direktorom, dramaturgom Spasojem Ž. Milovanovićem, proširiti svoj repertoarski plan značajnim dramskim predstavama.

Kritika je deo projekta „Kritičarski karavan“ koji realizuje Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja

Autor

Dragana Bošković

Medij

Večernje novosti

Datum
Kritika predstave
Slikarke