Kritičarski karavan | Nataša Gvozdenović: Julije Cezar
15653
portfolio_page-template-default,single,single-portfolio_page,postid-15653,ajax_fade,page_not_loaded,,footer_responsive_adv,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-11.0,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-5.1.1,vc_responsive

Nataša Gvozdenović: Julije Cezar

„Julije Cezar”

Vilijam Šekspir / Kokan Mladenović, Narodno pozorište Sombor

’’Julije Cezar’’ Kokana Mladenovića pokreće pitanja izdaje moći, prevrata, odnosa prema moćnima…

Mladenović je duboko svestan snage arhetipskih matrica koje se ponavljaju i pokazuju zašto je priča o Cezaru bila aktuelna kako u naše tako i u Šekspirovo Vreme.

Dramaturški priča je sva građena od odnosa Cezara sa svojim podanicima, porodicom, najbližim saradnicima, ona je sačinjena od mnoštva vrtloga . Počinje kratkim filmom koji gledaoca uvodi u kontekst same priče, zatim glumci uzimaju vlast u svoje ruke. Sergej Trifunović igra Bruta svog iz arhetipa oceubistva, u mešavini strasti, odanosti i izdaje i u težini iste, Julija Cezara i Marka Antonija igra Saša Torlaković obojicu jasno bez ičeg suvišnog, dok je Kasije Baneta Trifunovića vrlo blizak, čak topao. Porcija i Kalpurnija Jelene Minić igrane su najviše gestom i prisustvom- govoreći o položaju žena u slici u kojoj su se našle- blizu moćnika.

Na sceni, zapravo u jednoj od loža koje su tik uz scenu u somborskom pozorištu nastupa kompozitorka Irena Popović kao dj i svojevrstan pripovedač.

Kostimi Marije Kalabić svedeni i moderni zapravo ukazuju na bezvremenost same priče. Kokan Mladenović granice predstave postavlja veoma gipko- igra se na sceni i iz publike, koriste se i ulazi za publiku, ”svi te deo ove priče ’’poručuje, reditelj ”i nemojte ni pomisliti da ćete se izvući.”

Koliko je revolucija pogrešan instrument? Kakve vođe projektujemo? Koliko se čovečanstvo spremno na promenu obrasca mišljenja? Koliko je spremno na promenu svesti?- samo su neka od pitanja koje predstava postavlja.

Snaga predstave leži u atmosferi koja se igrom i muzikom stvara koja je intenzivna i iznurujuća, a u sebi prepliće ono što se oko moćnika vrti- ima tu strasti, ali i hladnoće i nezajažljivosti i vrste svireposti.

A publika je u to klupko vešto uvučena, bez prostora da napravi bilo kakvu vrstu otklona. Može samo da se zapita i vidi šta će i kuda će. Ili da ostane da tapka u mestu. Kokan Mladenović to dobro zna, zato tako jasno govori.

Nataša Gvozdenović (Radio Novi Sad, 19.02.2016)

Autor

Nataša Gvozdenović

Datum
Kritika predstave
Julije Cezar
Oznake
Kritičarski karavan 2015.