Kritičarski karavan | Nataša Gvozdenović: Teški pejzaži
16536
portfolio_page-template-default,single,single-portfolio_page,postid-16536,ajax_fade,page_not_loaded,,footer_responsive_adv,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-11.0,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-5.1.1,vc_responsive

Nataša Gvozdenović: Teški pejzaži

„Šta se dogodilo sa Bebi Džejn”

Na osnovu romana Henrija Farela, scenska adaptacija: Bea Ernjei i Peter Galamboš: Šta se dogodilo sa Bebi Džejn?, režija: Peter Galamboš, Narodno pozorište, Subotica

Predstavu ‘ Šta se dogodilo sa Bebi Džejn ‘ sam gledala u subotičkom Narodnom pozorištu/ drama na mađarskom jeziku. Predstavu je režirao Peter Galamboš, na osnovu adaptacije romana Henrija Farela ‘Šta se dogodilo sa Bebi Džejn, koju je uradio sa Beom Ernjei. U predstavi igraju: Monika Pešic, Žuža Kalmar, Timea Filep, Tamaš haju i Atila Barat- ubedljivo, suvislo, živo:  kada Bebi Džejn hvata apstinencijalna kriza od alkohola vi sa vašeg mesta napeto čekate da nađe alkohol da se umiri. Automatski – prirodnost i intenzitet igre vas uvlače u saučesničku poziciju.

‘Šta se dogodilo sa Bejbi Džejn’ naslov je antologijskog filma sa Bet Dejvis i Džoan Kraford, odnosno Farelovog romana, autentičnost priče putuje kroz vreme i snaga igre i psihološke muke dvaju sestara jaka je dovoljno da vas danas, toliko godina posle, snažno ‘pročisti’. Za glumce mađarske drame u subotičkom Narodnom pozorištu ona je nesumljivo izazov da se spuste u neistražene lavirinte psihe i stave ih pred nas na tacni u svoj tananosti i teskobi.

Tekst pokazuje sa jedne strane naličje filmske industrije u Americi toga doba, a sa druge jednu bezočnu krizu porodice – sa teskobom ucena, očekivanja i pobrkanih uloga. Dakle, govorimo dalje o krizi jednog društva koje mrvi čoveka zarad profita. Mi danas živimo volšebnu meta-iskrivljenost upravo tog sistema.

U to vreme u Holivudu vi imate tinejdžerku inaugurisanu u zvezdu koja je sa 13 godina alkoholičar. Danas imate šesnaestogodišnjake na antidepresivima kadre da usmrte školske drugove, a zatim i sebe (parafraziram i ukazujem na predstavu Boruta Šeparevića  ‘Mladež bez boga’ koju ćemo videti na narednom Bitefu).

Reditelj Peter Galamboš postavlja prozirno platno dok slika psihotično simbiotski odnos dve sestre, proširuje originalnu priču bendom sastavljenim od likova koji sa Doroti idu do čarobnjaka iz Oza – iza platna je Dorotin tim koji izvodi muzičke numere. Mudro, tačno i uznemirujuće je da je ono što bi iscelilo Bejbi Džejn jedan suštinski povratak kući (kući kao mestu gde si prihvaćen takav kakav jesi) koji bi je učinio potpunom. Naravno, možemo praviti paralelu sa Širli Templ, ali to je samo jedna od asocijacija.

Propast porodice se slika ovde, mreža manipulativnih i niskih ucena je ono što vidimo. Važno je biti zvezda i doneti profit. Bez trunke empatije dopušta se nečija propast.

Ansambl taj kontekst donosi u svojoj igri pošteno i bez ostatka – savršeno im je jasno o čemu govore.

Scenografija Katalin Libor i Petera Galamboša  daje ritam predstavi koliko joj i muzika daje narativni naboj.

Skot Fidžerald, Tenesi Vilijams, ‘Bulevar sumraka’ , Rufus Vejnrajt kako peva Širli Templ, sve što je otpevao Antoni Hagarti, Džon i Joko sa ‘Give peace a chance’ ,  Madona, Uelbek – samo su neke od asocijacija koje je u meni probudila ova predstava koja u jednoj tačnoj i opasnoj ravnoteži nosi stanje psihoze i teskobu kojima nas iz raznih perspektiva suočava da dođemo sebi.

Nataša Gvozdenović

Kritika je deo projekta „Kritičarski karavan“ koji realizuje Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.

foto: NP Subotica

Autor

Nataša Gvozdenović

Medij

Noćni program, radio Novi Sad, radio-televizija Vojvodine

Datum