Kritičarski karavan | Nataša Gvozdenović: Zrenjanin
16156
portfolio_page-template-default,single,single-portfolio_page,postid-16156,ajax_fade,page_not_loaded,,footer_responsive_adv,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-11.0,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-5.1.1,vc_responsive

Nataša Gvozdenović: Zrenjanin

„Zrenjanin”

Igor Štiks / Boris Liješević, Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Zrenjanin

U okviru ovogodišnjeg „Kritičarskog karavana“ s kolegama pozorišnim kritičarima bila sam u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović’’ u Zrenjaninu na predstavi „Zrenjanin“ koju je po tekstu Igora Štiksa režirao Boris Liješević.

U predstavi igraju Dejan Karlečik, Milan Kolak, Jovan Torački, Edit Tot Miškeljin, Sanja Radišić, Stefan Juanin i Miljan Vuković. Igra je predana, dobro usklađena, bez suzdržavanja. Glumci na sceni daju najtačnije od lika koji tumače.

Svi glumci su mladi ili na samom pragu srednjeg doba, osim Jovana Toračkog koji svedoči iskustvo raznim vremenima i društvenim uređenjima. Pošto ova drama izrazito pripada našem vremenu, za svakog od aktera predstavlja i bolno svedočanstvo i poziv, možda ne na pobunu, ali svakako na akciju. Postoje reminiscencije na jugoslovensku prošlost koja govori o vremenu u kom je pozicija radnika umnogome bila drugačija nego danas.

Igor Štiks ovu dramu piše po narudžbini pozorišta „Toša Jovanović“. Drama se zove kao grad u kojem se igra – Zrenjanin. To je i ime glavnog junaka, radnika u fabrici u Zrenjaninu koja je privatizovana, a koju je nekad vodio njegov pokojni otac. Štiksova drama nas podseća da je najjeftinija i najobespravljenija radna snaga u Evropi danas na prostoru Zapadnog Balkana. Radnik je prepušten sam sebi u bezakonju tržišta rada, ako ne sasvim de jure, de facto po pravilu jeste.

Predstava „Zrenjanin“ bavi se sudbinom radnika u našem  vremenu razuzdanog neoliberalizma i neuređenih društveno-ekonomskih odnosa u ovom regionu.

Radnici danas često stradaju jer misle da po zakonu nemaju  prava ili se ne usuđuju da bilo šta pitaju, a kamoli preduzmu. Pitanje da li je moguće da se današnji radnik osvesti i traži svoja prava svakako je jedno od ključnih  koje ova predstava postavlja.

Sva novija istorija, svi slučajevi propalih fabrika koje su prodate za neverovatno male sume novca na jedan način reflektuju se u Štiksovom tekstu. U procesu nastajanja predstave tim je razgovarao s radnicima koji su bili deo slučaja „Jugoremedije“. „Jugoremedija“ je, da podsetimo, bila jedna od najuspešnijih zrenjaninskih fabrika, koja je dugo bila pod stečajem, a onda bankrotirala i upravo ovih dana taj je slučaj ponovo aktuelan i u novinama možete čitati kako „Jugoremedija“ nije prodata, iako je prodaja bila zakazana za 16. oktobar.

Boris Liješević svojim osobenim rediteljskim rukopisom, koji karakteriše jednostavnost i složenost u isto vreme, gradi ovu predstavu. Na jednostavnosti u pripovedanju koja nam dolazi sa scene gotovo da insistira, a opet, pošto vešto slika interpersonalne odnose, on kroz čitavu predstavu gledaocu prenosi prisustvo onostranog. Tako kada ulazimo u temu transseksualnosti (jedna od junakinja pripada onome što zovemo transgender) reditelj vam govori da je prekoračenje poznatih normi, izlazak iz poznatog ako hoćete, neophodno ne samo da bi se učinila promena, nego i da bi čovek bio pošten spram samog sebe. U predstavi „Zrenjanin“ on daje ljudsku dimenziju likovima koji su napisani relativno jednostavno, intenzivno gradeći društvenopolitički kontekst u kojem se radnja odvija, a to čini da predstava dobro komunicira.

Scenografija Vladimira Savića simbolično govori o društvenopolitičkom kontekstu u kom se predstava odvija, a o tome najviše svedoči izraubovani crveni stojadin koji kao da je jedan od junaka predstave.

Muzika Jelene Popržan daje duboku, gotovo folklornu dimenziju predstavi. Ona vas, ako govorimo o ljudskom postojanju, isto kao i režija uvlači u veoma stare slojeve.

Na predstavu sam došla kao deo „Karavana pozorišnih kritičara“, po zadatku, a izašla sam s predstave uzdrmana onim delom stvarnosti koji me paradoksalno dotakao sa scene, odigran, a koji pokušavam da previdim u sopstvenoj svakodnevici. Osećaj da stojimo na vetrometini i da je neophodno pribiranje i delovanje da bi naši životi imali smisla.

Tekst o predstavi „Zrenjanin“ nastao je u okviru projekta „Kritičarski karavan“ koji pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije realizuje Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije.

Nataša Gvozdenović

Kritika je deo projekta „Kritičarski karavan“ koji realizuje Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.

Autor

Nataša Gvozdenović

Datum
Kritika predstave
Zrenjanin