V E S T I
 
  Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije dobilo novu upravu
  Utorak, 6. jun 2017.
   

Nastavlja se misija Kritičarskog karavana

Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije je na upravo završenom Sterijinom pozorju održalo godišnju skupštinu, na kojoj je raspravljano o radu i programu, ali i izboru novog upravnog odbora. Na toj sesiji je, između ostalog, konstatovan izuzetno uspešan i zapažen nastup u organizaciji i na godišnjoj konferenciji Međunarodnog udruženja kritičara (AICT/IACT), održanoj prošle godine na Bitefu. Ipak, kao posebno značajan, izdvojio se projekat “Kritičarski karavan”, koji će i ove godine finansijski podržati Ministarstvo kulture i informisanja. Tako će biti održan kontinuitet programa u okviru kojeg pozorišni kritičari putuju u desetine pozorišta van velikih centara (Beograda i Novog Sada), pružajući medijske komentare, a sve češće i usmene osvrte, diskusije na licu mesta, o predstavama koje su gledali. Sve što se zabeleži, bude objavljeno na sajtu Kritičarskog karavana, koji će od ove godine obezbeđivati prostor i za mlade, odnosno one koji nemaju gde da objavljuju svoja mišljenja, usled sve manje prostora koji kritici obezbeđuju tradicionalni mediji. Skupština Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije glasala je i o novom rukovodstvu, nakon isteka mandata starom, koje je predvodio Ivan Medenica, a u njemu, kao članovi Upravnog odbora, učestvovali još Darinka Nikolić, Aleksandar Milosavljević i Igor Burić. Ivanu Medenici produženo je predsedavanje na još jedan mandat, a za članove Upravnog odbora izabrani su Ana Tasić, Nataša Gvozdenović i Aleksandar Milosavljević, kojem je takođe produžena funkcija na još jedan četvorogodišnji mandat.

I. B.  Dnevnik, 6. jun 2017.

 
   
V E S T I
 
  Program "Sumnjiva lica" u organizaciji Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije
  9-15. maj 2017.
   

U Beogradu je u organizaciji Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, od 9. do 15. maja održan program “Sumnjiva lica”, posvećen edukaciji nove generacije pozorišnih kritičara.

Na konkurs, objavljen sredinom aprila, stiglo je preko 30 prijava studenata diplomskih i postdiplomskih studija Fakulteta dramskih umetnosti, Filološkog fakulteta, Fakulteta političkih nauka, kao i drugih društvenih fakulteta ali i medicine. Na radionicama je, nakon selekcije, učestvovalo devet mladih kritičara: Ivona Janjić, Đorđe Kosić, Borisav Matić, Marija Milovanović, Milica Petrović, Nina Plavanjac, Irena Plaović, Mina Stanikić i Andrej Čanji.



Tokom jednonedeljnog programa učesnici i mentor projekta Bojana Janković, zajedno su odgledali pet predstava, nastalih prema domaćim i evropskim klasicima, u nezavisnoj i produkciji subvencionisanih pozorišta. Repertoar “Sumnjivih lica” činile su predstave “Bela kafa” (NP), “Crvena ljubav“ (Bitef teatar), “What the fuck are we doing here?” (Mixer House), “Rodoljupci” (NP) i “Ivanov”(NP). Odlasci u pozorište praćeni su svakodnevnim radionicama kritike; pod parolom da se kritika najbolje (ili jedino) uči kroz praksu, polaznici su svakodnevno pisali tekstove o odgledanim predstavama, te ih na radionicama analizirali i (kako i dolikuje) kritikovali. Razgovori su se stoga bavili raznovrsnim temama: od razlitičith pristupa režiji klasike, preko političke odgovornosti, repetertoarske politike, uloge nacionalnog teatra, do argumentacije, stila, tematizacije i fokusiranja kritike. Ovaj intenzivan praktičan rad dopunjen je gostujućim predavanjima. Prof. dr Ivan Medenica, teatrolog, pozorišni kritičar i umetnički direktor BITEF-a, sa polaznicima je diskutovao o istorijskim tokovima kritike, ali i savremenim evropskim tendencijama, radu nacionalnog i međunardonog udruženja kritičara, finansijskim izazovima kritike i sukobu interesa. Tamara Baračkov, dramaturškinja kulturno umetničkog programa RTS-a, pozabavila se problemima mladih kritičara u Srbiji kao i specifičnostima televizijske kritike.

Program “Sumnjiva lica” održan je u prostoru Studio JDP-a, kome se još jednom zahvaljujemo na gostoprimstvu. Isto važi i za pozorišta koja su velikodušno odvojila karte za učesnike: hvala Narodnom pozorištu, Bitef teatru i JDP-u.

Odabrane kritike, napisane u okviru programa, biće uskoro objavljene na sajtu Kritičarskog karavana. Namera (i nada) Udruženja je da se u skorijoj budućnosti rad sa mladim kritičarima nastavi - te da se polaznicima ovog (i nekih budućih “Sumnjivih lica”) omogući kontinuirana edukacija kao i prilika da se kritikom bave profesionalno.

 
   
 
V E S T I
 
  Poziv na učešće u projektu "Sumnjiva lica" u organizaciji
Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije
  Petak, 7. april 2017.
   

Konkurs: Postani sumnjivo lice!

“Sumnjiva lica” je program edukacije mladih pozorišnih kritičara koji organizuje Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije.  Projekat ima za cilj da, s jedne strane, obrazuje novu generaciju pozorišnih kritičara i pruži im mogućnost da se kritikom bave profesionalno. S druge strane da stvori novi prostor za kritičko promišljanje pozorišta, njegove društveno-političke uloge i odnosa između publike i umetnika.
Program će činiti predavanja kroz koja će polaznici steći uvid u istoriju kritike i kontekst savremene kritike u Evropi. Drugi segment je mentorski praktični rad, koji će polaznicima pružiti mogućnost da razviju svoj kritički stil i steknu iskustvo rada sa urednikom.
Mladi kritičari će u okviru programa pisati o predstavama sa repertoara beogradskih pozorišta; izbor predstava fokusiraće se na noviju produkciju i omogućiti polaznicima da pišu o raznovrsnim žanrovima, stilovima i formama (dramska klasika, novi domaći tekst, savremeni ples, gostovanja, samostalna produkcija itd.).  Odabrane kritike biće objavljene na portalu Udruženja Kritičarski karavan.
Projekat je namenjen studentima umetničkih i društvenih fakulteta, kao i onima koji su diplomirali u poslednjih pet godina.

“Sumnjiva lica” će se održati u Beogradu, od 9. do 15. maja, sa učešćem do deset polaznika. Predavanja i radionice biće održavane svakog dana, od 16 do 19 časova, uz večernje odlaske u pozorište.  U skladu sa finansijskim mogućnostima, predviđeno je osveženje za sve učesnike u pauzi između predavanja i  odlaska na predstave.

Mentor projekta: Bojana Janković
Gostujući predavači:
prof. dr  Ivan Medenica, teatrolog, pozorišni kritičar, umetnički direktor BITEF-a i Tamara Baračkov, dramaturškinja, članica Udruženja, zaposlena u KUP RTS.

Za prijavu poslati:
- Kratak CV (jedna strana)
- Motivaciono pismo (do 400 reči)
- Dva kratka kritička teksta (do 500 reči) ili jedan duži (1000–1500 reči): pozorišnu, filmsku, književnu ili kritiku vizuelne umetnosti,
pozorišni/umetnički/književni esej ili seminarski rad (ili drugi tip analitičkog, kritičkog teksta).

Prijave poslati na : projekatsumnjivalica@gmail.com

Rok za prijave je 23. april (do 12 časova); svi prijavljeni biće obavešteni o rezultatima konkursa 27. aprila.

O mentoru projekta
Bojana Janković je diplomirala pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i završila master studije iz performansa na univerzitetu Goldsmiths u Londonu. Pozorišnom kritikom prvo se bavila u okviru stručnog časopisa Teatron (2005–2013). Nakon odlaska u London, bila je jedan od urednika portala Exeunt, za koji i dalje piše kritike o alternativnim i multidisciplinarnim projektima. Inicijator je projekta Critical Interruptions koji se bavi strategijama, jezikom i formom kritike u kontekstu performansa i novih pozorišnih formi kao i edukacijom mladih kritičara. Paralelno sa pozorišnom kritikom, bavi se performansom u okviru dua There There. Nacionalni identitet i migracija su glavne teme njenog rada; njene predstave, instalacije i intervencije u javnom prostoru prikazivane su i izlagane širom Velike Britanije, uključujući Museum of London i Tate Modern. Gostujući je predavač na diplomskim studijama performansa i master studijama dramaturigije i pozorišne kritike na Royal Central School of Speech and Drama u Londonu.

 
   
V E S T I
 
  Poruka za Svetski dan pozorišta 2017.
  Petak, 27. mart 2017.
 

..Izabel Iper ...........©Sylvie Lancrenon

   

International Theatre Institute ITI
World Organization for the Performing Arts

Poruka za Svetski dan pozorišta 2017.

Izabel Iper, Francuska



Evo, dakle, već 55 godina da se svake godine u proleće održava Svetski dan pozorišta. Jedan dan, odnosno 24 časa koji počinju tamo negde u pozorištu NO i Bunraku, zatim prolaze kroz Pekinšku operu i Kathakali, zadržavaju se između Grčke i Skandinavije, od Eshila do Ibzena, od Sofokla do Strindberga, između Engleske i Italije, od Sare Kejn do Pirandela, i Francuske, između ostalih, u kojoj se nalazimo i u kojoj je Pariz ipak svetski grad koji prima najviše stranih ansambala. Potom nas naših 24 časa vode od Francuske u Rusiju, od Rasina i Molijera do Čehova, onda prelaze Atlantik da bi završili u nekom kalifornijskom kampusu gde mladi ljudi možda ponovo izmišljaju pozorište. Jer pozorište se uvek ponovo rađa iz svog pepela. Ono je samo konvencija koju neumorno treba rušiti. Tako ono ostaje živo. Pozorište ima bujan život koji izaziva prostor i vreme, najsavremeniji komadi hrane se prošlim vekovima, najklasičniji repertoari postaju moderni svaki put kad se ponovo postave.


 
   

Svetski dan pozorišta svakako nije dan u običnom smislu naših svakodnevnih života. On ponovo oživljava jedan ogroman prostor-vreme, a da bi se govorilo o prostor-vremenu, htela bih da prizovem jednog francuskog dramaturga, toliko genijalnog koliko diskretnog, Žana Tardjea. Što se tiče prostora, on pita “koji je najduži put od jedne tačke do druge…” Što se tiče vremena, on sugeriše “da se u desetinkama izmeri vreme koje je potrebno da se izgovori reč ’večnost’“. Za prostor-vreme on kaže i ovo: „Odredite u svom duhu, pre nego što zaspite, bilo koje dve tačke u prostoru i izračunajte vreme koje je potrebno, u snu, da odete od jedne do druge.“ Zadržaću reč „u snu“. Reklo bi se da su se Žan Tardje i Bob Vilson sreli. Naš Svetski dan pozorišta možemo takođe da rezimiramo sećajući se Semjuela Beketa čija Vini u svom žustrom stilu kaže: „Oh, kakav bi ovo lep dan bio.“ Razmišljajući o poruci koju imam čast da izgovorim, setila sam se svih tih snova iz svih tih scena. Stoga, ja ne dolazim sama u ovu salu UNESCO, svi likovi koje sam glumila na sceni prate me, uloge za koje se čini da ih napuštamo kad se završi predstava ali koje vode u vama neki podzemni život, spremne da pomognu ili unište uloge koje dolaze za njima: Fedra, Araminta, Orlando, Heda Gabler, Medeja, Mertej, Blanš Diboa… Prate me i svi likovi koje sam volela i kojima sam aplaudirala kao gledateljka. I tu pripadam celom svetu. Ja sam Grkinja, Afrikanka, Sirijka, Venecijanka, Ruskinja, Brazilka, Persijka, Rumunka, Japanka, Marseljka, Njujorčanka, Filipinka, Argentinka, Norvežanka, Koreanka, Nemica, Austrijanka, Engleskinja, zaista ceo svet. Prava mondijalizacija je u tome.

Godine 1964. povodom ovog Dana pozorišta, Lorens Olivije najavio je da je, posle više od jednog veka borbe, u Engleskoj konačno stvoreno nacionalno pozorište za koje je on želeo da bude i međunarodno pozorište, bar po svom repertoaru. Vrlo dobro je znao da Šekspir pripada svima na svetu.

Bilo mi je drago kad sam saznala da je prva poruka za Svetski dan pozorišta 1962. godine bila poverena Žanu Koktou, s punim pravom, budući da je on, zar ne, autor jednog „putovanja oko sveta za 80 dana“. Ja sam svet obišla drugačije, učinila sam to kroz 80 predstava ili 80 filmova. Kažem i filmova, jer ne pravim nikakvu razliku između igranja u pozorištu i igranja na filmu, što iznenadi svaki put kad to kažem, ali tačno je, tako je. Nikakva razlika.

Govoreći ovde, ja nisam ja, ja nisam glumica, ja sam samo jedna od brojnih ličnosti zahvaljujući kojima pozorište nastavlja da postoji. To je pomalo naša dužnost. I naša potreba. Kako da kažem: Ne postoji pozorište zbog nas, pre će biti da mi postojimo zahvaljujući njemu. Pozorište je vrlo snažno, otporno, ono preživljava sve, ratove, cenzure, manjak novca. Dovoljno je reći „dekor je prazna scena neke neodređene epohe“ i pustiti glumca da uđe. Ili glumicu. Šta će on učiniti? Šta će ona reći? Hoće li oni razgovarati? Publika čeka, saznaće, publika bez koje nema pozorišta, nemojmo to nikada zaboraviti. Jedna osoba u publici je publika. Ali ipak ne previše praznih sedišta! Osim kod Joneska… Na kraju Starica kaže: „Da, da, umrimo u punoj slavi… Umrimo da bismo ušli u legendu… Bar ćemo imati ulicu koja će nositi naše ime…“

Svetski dan pozorišta postoji 55 godina. Za 55 godina ja sam osma žena koju su zamolili da izgovori poruku, konačno, ne znam da li je reč „poruka“ odgovarajuća. Moji prethodnici (muški rod se nameće!) govore o pozorištu mašte, slobode, porekla, govorili su o multikulturnom, lepoti, pitanjima bez odgovora… Godine 2013, dakle samo pre četiri godine, Dario Fo kaže: „Jedino rešenje za krizu jeste nada da će se protiv nas, a pre svega protiv mladih koji žele da prigrle umetnost pozorišta, organizovati velika hajka: i da će jedan novi naraštaj glumaca, iz ovako nametnutih okolnosti, izvući nezamislivu dobrobit za jedno novo pozorište.“ Nezamisliva dobrobit je lepa formulacija dostojna da se nađe u nekom političkom programu, ne? …budući da sam u Parizu, i to pred skorašnje predsedničke izbore, predlažem onima koji izgleda žele da nama vladaju da paze na nezamislive dobrobiti koje donosi pozorište. Samo bez hajke!

Pozorište je za mene drugi, ono je dijalog, odsustvo mržnje. Prijateljstvo među narodima, ne znam tačno šta to znači ali verujem u zajednicu, u prijateljstvo gledalaca i glumaca, u zajedništvo svih onih koje pozorište okuplja, onih koji ga pišu, onih koji ga prevode, onih koji ga osvetljavaju, oblače, dekorišu, onih koji ga tumače, onih koji se njime bave, onih koji u njega idu. Pozorište nas štiti, pruža nam zaklon… Verujem da nas voli… onoliko koliko mi volimo njega… Sećam se jednog reditelja starog kova koji je pre podizanja zavese, iza kulisa, svako veče govorio čvrstim glasom: „Mesta za pozorište!“ Biće to reč za kraj. Hvala.

Sa francuskog jezika prevela Kristina Koprivšek

 
   
V E S T I
 
  Još jedno uspešno putovanje Karavana - Kritičarski karavan u vršačkom Narodnom pozorištu "Sterija"
  Ponedeljak, 30. januar 2017, Vršac
 


Na fotografiji kritičari Karavana:
Aleksandar Milosavljević, Ana Tasić, Igor Burić, Dragana Bošković i Nataša Gvozdenović u vršačkom Narodnom pozorištu "Sterija".
   

To što su članovi Kritičarskog karavana pozvani u Vršac da u tamošjem Narodnom pozorištu „Sterija“ pogledaju predstavu nije nimalo neobično. Već dve i po sezone Karavan Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, podržan novcem Ministarstva kulture i informisanje, krstari Srbijom, njegovi članovi gledaju predstave i o njima pišu. Podrška Ministarstva je važna zato što kritičarima obezbeđuje autonomnost i lišava ih nelagode da budu gosti pozorišta o kojem treba da pišu, ali u isti mah oslobađa i domaćine neprijatnog osećanja da su kritičarima nešto dužni. Upravo zato Karavan ne odlazi na premijere (za koje domaćini po pravilu organizuju prevoz), baš kao što projekat Kritičarski karavan obuhvata jedino teatre van Beograda i Novog Sada (budući da u ovim gradovima već postoji redovna „mreža“ pozorišne kritike, što znači da su tamošnja pozorišta sistematski „pokrivena“ kritikom). Jedina obaveza kritičara iz Karavana, osim da o predstavi pišu što tačnije, je da njihove redakcije obezbede svojim čitaocima, slušaocima ili gledaocima informaciju da je publikovana ili emitovana kritika nastala u okviru projekta Kritičarski karavan koji podržava Ministarstvo.

Projekat je višestruko koristan. Pozorišta koja najčešće nisu u fokusu kritičke opservacije i o čijem radu tzv. „veliki“ mediji ne vode dovoljno ili ne vode nimalo računa, dobijaju medijski prostor, uspostavljaju komunikaciju s javnošću, ali i – što je najvažnije – dobijaju povratnu, kritičarsku informaciju o svom radu. Kritičari pak imaju mogućnost da steknu uvid u rad i dobiju informaciju o umetničkim dometima i teatara van velikih pozorišnih centara, a samim tim i da stvore širu sliku o teatarskom životu Srbije.

Nije, dakle, neobično što su Vrščani pozvali Karavan na svoju predstavu, ali jeste što su se odazvali (inače uobičajenoj) ponudi Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa da nakon odgledane predstave organizuju tribinu na kojoj bi bio uspostavljen dijalog između autora i aktera predstave, kritičara i publike. Neobično (ili tačnije: neuobičajeno) je, naime, to što su do sada, za bezmalo tri godine postojanja Karavana, ovu ponudu kritičara prihvatili jedino Somborci, i to dva puta.

 
   

Tako su se 30. januara u Vršcu, nakon odgledane predstave Ana Frank, nastale po Dnevnku jevrejske devojčice koja se s porodicom skrivala od nacista u Amsterdamu, našli reditelj Vlatko Ilić, dramaturškinja Bojana Ivanov Đorđević, scenograf i kostimograf Vojislav Klačar, kritičari Ana Tasić („Politika“), Nataša Gvozdenović (Radio Novi Sad), Dragana Bošković („Večernje novosti“), Igor Burić („Dnevnik“) i Aleksandar Milosavljević (Treći program Radio Beograda) kao i publika. A na tribini je ostalo – puno gledalište.

Uz napomenu da su utisci o predstavi još uvek sveži a da pisanje kritike podrazumeva složeni proces uspostavljanja svojevrsnog unutrašnjeg dijaloga unutar sâmog kritičara, dakle proces koji prisutni članovi Karavana sada nisu imali kad da uspostave, kritičari su saopštili svoje prve utiske o predstavi za koju su odmah konstatovali da je uzbudljiv teatarski čin koji bez sumnje odskače od aktuelnih standarda našeg pozorišnog života. I ovom prilikom, baš kao i u somborskom Narodnom pozorištu, na tribini koja je usledila posle predstave Gogolend Andraša Urbana, ispostavilo se da u situacijama kada ne postoje unapred uspostavljene barijere (najčešće utemeljene na obostranim predrasudama), diskusija o predstavi biva konstruktivna, te da otvoren razgovor (bez „šančeva“) otvara prostore za postepeno formiraje stavova koji su korisni i autorima i akterima predstave, baš kao i kritičarima, ali i gledaocima. U Vršcu su se, naime, gledaoci rado, premda spočetka sramežljivo, uključili u razgovor, saopštavali svoje utiske i gledišta iz vlastitog ugla, što je, dakako, i te kako zanimljivo za kritičare.

Na sajtu Kritičarskog karavana Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije pročitaćete kritike o predstavi Ana Frank, a Karavan nastavlja svoja putovanja po Srbiji.

Aleksandar Milosavljević

 
   
V E S T I
 
  Kritičarski karavan u Somboru
  Subota, 3. decembar 2016, Sombor
 


   

U subotu, 3. decembra, Kritičarski karavan Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije posetio je u somborsko Narodno pozorište gde je izvedena predstava Gogoland, koju je prema motivima književnog dela Janoša Hercega, kao svoj prvi projekat realizovan u ovom teatru, režirao Andraš Urban.

Projekat Kritičarski karavan traje od 2014. godine, a nastao je kao rezultat potrebe da se u fokusu kulturne, teatarske ali i najšire javnosti nađu i rad pozorišta u gradovima Srbije koji nemaju medije nacionalne pokrivenosti. Ovoga puta su u Sombor doputovali Ivan Medenica, pozorišni kritičar i kolumnista NIN-a, te Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar Trećeg programa Radio Beograda. Podsetimo, obaveza kritičara Karavana je da objave kritike o predstavama koje su videli u okviru ovog projekta, uz napomenu da je Kritičarski karavan podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

U okviru ovog "gostovanja" Kritičarskog karavana, a nakon odgledane predstve, organizovan je razgovor kritičara sa učesnicima Gogolanda i publikom. Razgovor – tribina je, naime, jedna od ponuda Karavana svakom pozorištu koje su, u okviru ovog projekta, pohodili članovi Udruženja, a zanimljivo je da su se tokom trajanja Karavana ovoj ponudi odazvali jedino Somborci – svojevremeno, nakon odgledane predstave Misterija, i evo sada.

Razgovor je moderirao Ivan Medenica, a dvojica kritičara su odmah na početku objasnili da pisanje pozorišne kritike podrazumeva proces, te da se tokom njega u svesti autora kritike prvobitni utisci o predstavi sedimentiraju ali i nadograđuju. Radi se, dakle, o složenom procesu koji najčešće podrazumeva usamljenički rad a svakako naknadna promišljanja. Otuda je ovaj razgovor, naglasili su Medenica i Milosavljević, istovremeno i svojevrsna demistifikacija procesa nastanka pozorišne kritike jer je prvenstveno zasnovan na početnim asocijacijama.

Predstava Gogoland je, pokazaće se, zahvalna tema jer je otvorila prostor za analizu i takvih asocijacija, te je monolog kritičara ubrzo postao osnova za uistinu kreativni dijalog i sa glumcima Biljanom Keskenović, Branislavom Jerkovićem, Ivanom V. Jovanović, Milicom Janevski, Nenadom Pećinarom i Sašom Torlakovićem (reditelj Andraš Urban je bio odsutan jer režira u Makedoniji), s kompozitorkom Irenom Popović, koja je ujedno i akter predstave, ali i sa publikom. Tokom razgovora su pokrenute mnoge interesantne teme, pre svega vezane za samu predstavu, ali i za rad glumaca na kreiranju uloga, doživljaj predstave iz vizure takozvane obične publike, te proces nastanka pozorišne kritike.

O tome da je razgovor bio zanimljiv svedoči i činjenica da je trajao duže od devedeset minuta, a nastavljen je do kasno u noć u pozorišnom klubu, gde su se sa somborske pozornice preselili bezmalo svi učesnici tribine. Nema sumnje – potvrdili su i učesnici Karavana i akteri i autori predstave – da su ovakvi susret izuzetno korisni te da ih valja i ubuduće organizovati.

Karavan nastavlja svoju misiju.

 
   
 
V E S T I
 
  Orden Ministarstva kulture Republike Francuske za Bobana Jevtića
  Četvrtak, 24. novembar 2016, Beograd
 
   

Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije,dramaturg, scenarista, pozorišni kritičar i član našeg Udruženja odlikovan je ordenom Ministarstva kulture i informisanja Republike Francuske u rangu Viteza umetnosti i književnosti.

Nagrada se dodeljuje za poseban doprinos negovanju, širenju i afirmaciji kulture u evropskim razmerama. 

Ambasadorka Francuske u Srbiji, gospođa Kristin Moro, uručila mu je 23.11.2016, u Francuskoj ambasadi Orden književnosti i umetnosti u rangu viteza.





Na fotografiji:
gospođa Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji i Boban Jevtić.

 
   
 
V E S T I
 
  In Memoriam: Laslo Gerold
  Sreda, 12. oktobar 2016, Novi Sad
 
   

Posle kratke i teške bolesti u Novom Sadu je u 76. godini života preminuo univerzitetski profesor književnosti i poznati pozorišni kritičar i teatrolog Laslo Gerold. Ceo svoj radni vek posvetio je tim oblastima. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu od 1971. je predavao mađarsku književnost 19. veka, a pozorišnom kritikom je počeo da se bavi još od studentskih dana, pišući za časopis “Symposion” i za dnevni list “Mađar so”, gde je desetak godina bio i saradnik kulturne rubrike. Pratio je prvenstveno pozorišne predstave novosadskih i subotičkih pozorišta, ali je bio i stalni hroničar Bitefa, Sterijinog pozorja( više puta je bio i član žirija), Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine... Bio je saradnik “Scene”. Više puta je pozivan i na pozorišne manifestacije u Mađarskoj gde je bio takođe cenjen i kao saradnik njihovih pozorišnih časopisa. Objavio je oko desetak knjiga iz oblasti pozorišnog stvaralaštva, pored kritika istraživao je i objavio istorijat pozorišta u Subotici od 1816, zatim vojvođanski “Dramski kalauz”, dve njegove knjige čuvaju kritike svih predstava Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz od 1973.

Kao istoričar književnosti i krtičar takođe je objavio više knjiga pošto je pored mađarske literature pratio i jugoslovensku književnost 20. veka. A među najpoznatijim knjigama su mu “Leksikon pisaca Mađara u Vojvodini”, koji je sam sastavio, prvo 2000. a ove godine mu je “Forum” objavio i dopunjeno izdanje sa oko 1500 odrednica. Biobibliografski podaci pisaca, kulturnih institucija, manifestacija, časopisa i novina, književnih podlistaka se odnose na period od 1918. do 2014. godine.

Đ. B. - Dnevnik, Novi Sad

 
   
 
V E S T I
 
  Otvaranje 28. Kongresa Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara
  Ponedeljak, 26. septembar 2016, Jugoslovensko dramsko pozorište
 

Margareta Sorenson, predsednica IATC-a otvara
28. Kongres Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara (pored, Žorž Bani, počasni predsednik IATC-a)


   

Poštovani svi,
Ja dolazim sa jedne usamljene planete. Njeno ime je kritika. Mi u samoći čuvamo iskustvo sa predstave koju smo upravo pogledali, držimo ga u sebi, ćuteći, dok hitamo ka svojim kancelarijama i kompjuterima. I sami sedimo i gledamo u kompjuterski ekran, gledamo kako kursor trepće, strpljivo čekajući da dođe sledeće slovo, sledeća reč, sledeća rečenica. Sami moramo da procenimo da li reči koje smo sastavili odgovaraju našim osećanjima, našem znanju, našem razumevanju, našem ukusu i svim onim brojnim stvarima koje želimo da opišemo i izrazimo.
Mi jesmo sastavni deo publike, ali mi nismo prosečni pozorišni gledaoci. Mi gledamo izrazito veliki broj produkcija, pišemo o mnogima, analiziramo ih i zatim o njima diskutujemo na panelima i okruglim stolovima, ali uvek kao da na neki način branimo sopstvene individualne osećaje i iskustva. U nekim zemljama aplaudiramo zajedno sa publikom, u nekim ne. Neki od nas hvataju beleške, neki ne. Uklapamo se u kulturni obrazac svoje nacionalne kulture, a ipak smo često i prvi koji mu se suprotstavljaju.
Mi gledamo i pišemo o dramskom pozorištu i operi, o klasičnom baletu i savremenom plesu, o pozorištu za mlade i pozorištu za bebe, pišemo o novom cirkusu i o predstavama u kojima se scenska umetnost ukršta sa umetnošću slike i zvuka, sa drugim disciplinama i novim eksperimentalnim isprepletenim formama.
Potrebno je da izrazito individualna umetnost kritike ima svoje raskrsnice i mesta susreta. Međunarodno udruženje pozorišnih kritičara je takvo mesto, takav prostor gde možemo da razmenjujemo mišljenja o scenskoj umetnosti i o tome kako da o njoj pišemo. Tokom naredna dva dana ovde u Beogradu razgovaraćemo o „novostima“: Šta ima novo? I na šta mislimo kada kažemo da je nešto „novo“ na pozorišnoj sceni? Takođe ćemo imati priliku da uručimo naše priznanje, nagradu „Talija“, ovog puta nigerijskom dramskom piscu, pesniku i pozorišnom analitičaru, Femiju Osofisanu. Na taj način, mnogi od nas će upoznati nove i korisne strane jednog od najistaknutijih pisaca afričkog kontinenta.
Mi, kritičari, stalno imamo snažnu potrebu za ovakvim mestima i prostorima na kojima možemo da se sastajemo. Stoga se veoma zahvaljujem organizatorima ovog skupa, na koji je pozvano oko stotinu međunarodnih kritičara.
Kao prvo, želela bih da se zahvalim gradu Beogradu, koji je smatrao dovoljno važnim da nas sve ovde primi na celih nedelju dana. Zahvaljujem se gradonačelniku Beograda Siniši Malom, sa kojim sam prošle godine imala zadovoljstvo da se sastanem i potpišem sporazum o ovom velikodušnom pozivu.
Drugo, želim da se zahvalim Vladanu Vukosavljeviću, ministru kulture i informisanja Srbije, koji je u vreme kada je ovaj događaj iniciran bio gradski sekretar za kulturu i osoba od ključnog značaja.
Zatim, želela bih da se zahvalim BITEF-u, Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu, i njegovom novom umetničkom direktoru Ivanu Medenici, koji je odavno moj dragi kolega i član izvršnog odbora Međunarodnog Udruženja kritičara. Zbog toga znam da BITEF danas ima umetničkog direktora koji je jednako zahtevan koliko i energičan, izuzetno stručan i koji stalno radi. Takvu osobu svaki pozorišni festival na svetu treba da ima.
Takođe bih želela da se zahvalim Jugoslovenskom dramskom pozorištu koje nas je velikodušno ugostilo i stavilo nam na raspolaganje svoje impresivno pozorišno zdanje.
I najzad, upućujem svoju najsrdačniju zahvalnost novosadskom Simpozijumu, našem najstarijem partneru u organizovanju konferencija za iskusne kritičare na osnovu odavno uspostavljenog odnosa poverenja između Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara i pozorišnog festivala Sterijino pozorje – hvala multitalentovanoj, strpljivoj i inventivnoj Dušani Todorović, rukovodiocu međunarodne saradnje, koja, na neki čaroban način, drži sve konce u svojim rukama.
Želela bih da mogu da se zahvalim i svim ostalim članovima tima i onima koji su pomogli da se izvrše svi veliki i mali zadaci koji čine festival, kongres i konferenciju. Mi, usamljeni kritičari, mi smo individualci i sa nama nije uvek lako raditi. Ali, veoma smo zahvalni što nam se pruža mogućnost da podelimo ono što vidimo i čujemo od svega što nam nudite ovde u Beogradu.
Mogućnost da se slobodno sastajemo, pišemo, govorimo i izražavamo u mnogim delovima sveta je ograničena ili dovedena u pitanje. Za nas, kritičare, to je preko potrebno. Zato hvala onima koji su u dobroj veri udružili snage i učinili da Beograd postane mesto susreta za kritičare, koji uvek brane ova krhka prava na slobodu.
BITEF proslavlja svoju 50. godišnjicu, a Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara svoju 60. godišnjicu - čestitam im i želim im dug život!

Margareta Sorenson, predsednica IATC-a

 
   
 
V E S T I
 
  28. Kongres Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara
Beograd, 26. septembar - 1. oktobar 2016.
  Subota, 24. septembar 2016.
 

   

U godini kada slavi 60. godina od svog osnivanja, Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara (IATC-AICT), održaće svoj 28. kongres u Beogradu, u okviru 50-tog BITEF-a i okupiće preko 100 pozorišnih kritičara iz 40 zemalja sveta.

Kongres podrazumeva sledeće segmente:
- Dvodnevnu međunarodnu konferenciju na temu Novum i globalno pozorište: između komodifikacije i umetničke nužnosti, kojom će predsedavati Savas Patsalidis (Grčka), glavni i odgovorni urednik časopisa Critical Stages. Uvodničari će biti ugledni teatrolozi Erika Fišer Lihte (Nemačka) i Žorž Bani (Francuska), a na njoj će učestvovati dvadesetak pozorišnih kritičara i teatrologa iz Francuske, SAD-a, Grčke, Rumunije, Brazila, Turske, Srbije, Nigerije, Indije, Gruzije, Letonije, Engleske, Iraka i Kanade. Konferencija će se održati 27. i 28. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

- Dodelu prestižne Talija nagrade koju IATC dodeljuje značajnom svetskom kritičaru, teoretičaru i/ili umetniku, a koji je doprineo razvoju mišljenja o pozorištu, regionalno ili globalno. “Talija” je nagrada ustanovljena pre deset godina i dodeljuje se bijenalno. Dosadašnji dobitnici bili su: Erik Bentli, Žan-Pjer Sarazak, Ričard Šekner, Kapila Vatsjajan i Euđenio Barba. Dobitnik ovogodišnje Talija nagrade je prof. Osofisian, Babafemi Adeyemi iz Nigerije, dramski pisac, reditelj, glumac, kritičar, pesnik, prozaist, urednik i kolumnista. Osofisan je u Africi poznat i kao pedagog, a osnovao je i Centar za pozorišne studije i alternativne izražajne žanrove. Potpredsednik je afričkog PEN-a.

- 27. Generalnu/Izbornu Skupštinu IATC-a, koja se održava 29. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

- Šoukejs beogradskih pozorišta.

 
   
 
V E S T I
 
  Dodela  "Evropske pozorišne nagrade" u Krajovi, Rumunija
  Četvrtak, 5. maj 2016.
 

...Dušana Todorović, Margareta Sorenson, predsednica IATC-a, Mats Ek, glavni
laureat, Dragana Bošković, Nataša Gvozdenović i Ana Tasić
   

Od 23. do 26. aprila je u Krajovi, gradu na jugozapadu Rumunije održano Petnaesto izdanje "Premio Europa", odnosno "Evropske pozorišne nagrade", najprestižnijeg evropskog priznanja u oblasti teatra. Ovu manifestaciju podržava Unija evropskih pozorišta, Međunarodno udruženje pozorišnih kritičara i Međunarodni pozorišni Institut, a ove godine je ostvareno i uz saradnju Rumunskog kulturnog centra, Internacionalnog Šekspirovog festivala i Nacionalnog teatra "Martin Soresku" iz Krajove."Premio Europa" je nagrada koja se dodeljuje pojedincima i institucijama, a ustanovljena je 1986. godine u Italiji. Prvih devet izdanja je održano u Taormini, na Siciliji, da bi se kasnije manifestacija selila, od Soluna, preko Vroclava i Sankt Petersburga, do Krajove, pojačavajući tako njen internacionalni značaj i afirmaciju lokalnih kultura. Petnaesta "Premio Europa" je realizovana posle pet godina pauze. Ove godine je glavni dobitnik Mats Ek, reditelj i koreograf iz Švedske, dok su nagrade za Nove pozorišne realnosti primili Viktor Bodo, mađarski reditelj, Andreas Krigenburg, nemački reditelj, Huan Majorga, španski dramski pisac, Žoel Pomera, francuski dramski pisac i Nacionalni teatar Škotske.

Dodeli "Evropske pozorišne nagrade" prisustvovale su četiri članice Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa: Dragana Bošković, Nataša Gvozdenović Dušana Todorović i Ana Tasić, koja je govorila na Konferenciji posvećenoj Viktoru Bodou.

 
   
 
V E S T I
 
  Poruka Anatolija Vasiljeva povodom Svetskog dana pozorišta 27. marta 2016.
  Četvrtak, 17. mart 2016.
 
...Anatolij Vasiljev
...(c) Laurencine Lot - collection Comedie francaise



Anatolij Vasiljev (1942) - sovjetski i ruski pozorišni reditelj, profesor, zaslužni umetnik Rusije, tvorac „Škole dramskih umetnosti“. Režirao je u MHAT-u, potom u pozorištu Stanislavskog u Moskvi, pa u Teatru na Taganke. Od 2006. godine živi i radi u Francuskoj. Poznate su njegove režije u Komedi fransez. Režirao je u Nemačkoj, Grčkoj, Rumuniji, Mađarskoj. Dobitnik Državne nagrade Ruske Federacije po imenu Stanislavskog (1988), dva ordena Umetnosti i književnosti koje dodeljuje Francuska (1989, 2007) i nagrade evropskih kritičara „Nova pozorišna realnost“ (Italija, 1990).
poruka (PDF)

 

 

Prevod s ruskog jezika: Zoran Đerić...

   

Da li nam je potrebno pozorište?

Pitaju se hiljade profesionalaca razočaranih u pozorište i milioni ljudi koji su ga se zasitili.

Zašto nam je potrebno?

U godinama kada je scena toliko beznačajna u poređenju sa trgovima gradova i državama gde se odigravaju prave tragedije stvarnog života.

Šta će pozorište nama?

Pozlaćeni balkoni, baršunaste fotelje, grimizne kulise, uzvišeni glasovi ili naprotiv – crne kutije, isprskane blatom i krvlju, gomile besnih, nagih tela.

Šta pozorište može da kaže?

Sve!

Pozorište može da kaže sve.

I kako bogovi na nebu žive, i kako zatvorenici čame u tamnici, i kako strast podiže, i kako ljubav nestaje, i kako nam dobri ljudi ne trebaju, i kako vlada obmana, i kako ljudi žive u stanovima, a deca – u izbegličkim kampovima, i kako se vraćaju u pustinju, i kako se rastaju sa najbližima, pozorište može da govori o svemu tome.

Pozorište je postojalo i zauvek će ostati.

I sada, u ovih pedeset ili sedamdeset poslednjih godina, naročito je potrebno. Zbog toga što od svih drugih umetnosti samo pozorište ide iz usta u usta, od oka do oka, iz ruku u ruke i od tela ka telu. Njemu ne treba posrednik između čoveka i čoveka – svetla strana sveta nije jug, ni sever, nije istok, ni zapad – pozorište je svetlo samo po sebi, svetli na sve četiri strane, odmah prepoznatljivo svakom neprijateljskom ili prijateljskom čoveku.

Potrebno nam je raznovrsno pozorište.

Arhaične forme teatra biće nam potrebne pre svih drugih. Ali ritualne teatralne forme ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa pozorištem  civilizovanih naroda. Sekularna kultura je isključiva, „kulturna informacija“ zamenjuje jednostavne suštine i susret sa njima.

Pozorište je otvoreno. Ulaz je slobodan.

Dođavola sa gadžetima i kompjuterima – idite u pozorište, zauzimajte redove u parteru i na balkonima, slušajte reči i gledajte u žive slike – pozorište je pred vama, nemojte ga zanemariti i ne propuštajte ga u svojim užurbanim životima.

Pozorište je potrebno svima.

Samo jedno pozorište nije nam potrebno – to je pozorište političkih igara, političko pozorište mišolovki, pozorište političara, pozorište politike. Pozorište dnevnog terora – pojedinačnog i kolektivnog, pozorište leševa i pozorište krvi na trgovima i ulicama u glavnim gradovima i u unutrašnjosti, između religija i etničkih grupa.

 
   
 
V E S T I
 
  Redovna godišnja skupština Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije
  Sreda, 23. decembar 2015.
     

Redovna godišnja skupština Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, održana je 23. decembra 2015. u 17:00 časova u Beogradu na maloj sceni "Zvezdara teatra". Na Skupštini se, između ostalog, govorilo o Kongresu Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara (International Association of Theatre Critics) koji će biti održan u septembru 2016. godine u Beogradu, projektu "Kritičarski karavan 2015", kao i o planovima rada za 2016. godinu. Nakon Skupštine članovi Udruženja prisustvovali su premijeri "Klaustrofobične komedije" u režiji Darka Bajića.

 
   
 
V E S T I
 
  Dragana Bošković u žiriju Međunarodnog pozorišnog festivalu "Most družbi" u Rusiji
  Decembar 2015.
     

Dragana Bošković je od 20. do 30. decembra 2015, bila član žirija na Međunarodnom pozorišnom festivalu "Most družbi", u ruskom gradu Joskar Ola, Republika Marij El. Na Festivalu su učestvovale predstave iz Rusije, Moldavije, Srbije, Kazahstana i Estonije.
U selekciji Festivala učestvovala je i predstava “Magneti” Ivana Panića u režiji Dušana Jovića, Narodnog pozorišta iz Sombora.

Članovi žirija: Vladimir Aktanaev, glumac, pomoćnik Ministra za kulturu Republike Marij El, Armine Oganesjan, teatrolog, zamenica direktora Teatra Romana Viktjuka, Moskva, Svetalana Ešengulova, teatrolog, Joskar Ola i Dragana Bošković, teatrolog, Srbija.

 
   
 
V E S T I
 
  Međunarodni kongres pozorišnih kritičara sledeće godine u Beogradu
  Sreda, 16. septembar 2015.
   

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali i predsednica Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara Margareta Sorenson potpisali su danas u Starom dvoru Protokol o saradnji na osnovu kog će se sledeće godine u Beogradu održati 28. Međunarodni kongres pozorišnih kritičara.

– Beograd će u septembru 2016. godine biti svetski centar pozorišne umetnosti i domaćin 28. Međunarodnog kongresa pozorišnih kritičara. Današnjim potpisivanjem protokola Grad Beograd će sa jedne strane finansijski podržati ovaj događaj, a sa druge strane ćemo ugostiti 120 eminentnih pozorišnih kritičara koji će sedam dana provesti u našem gradu. Time ćemo, možda po prvi put, nakon mnogo godina u septembru pričati o pozorištu, kulturi i svemu onome što nam nedostaje – rekao je Siniša Mali, zahvalivši Margareti Sorenson na odabiru Beograda za skup eminentnih teatrologa. – Grad Beograd na svetskoj umetničkoj mapi ima zasluženo mesto iz velikog broja razloga, a jedan od najvažnijih je Bitef, koji će sutrašnjim otvaranjem obeležiti 49 godina postojanja. Naredne godine obeležićemo njegovu pedesetogodišnjicu, a zajedno sa Kongresom pozorišnih kritičara, koji će se takođe tada održati, Beograd će imati priliku da se tokom sledećeg septembra potpuno posveti pozorišnoj umetnosti i kulturi. Time ćemo biti rame uz rame sa Torontom, Varšavom, Pekingom, Torinom i drugim svetskim gradovima u kojima su se do sada održavali kongresi pozorišnih kritičara. Domaćin skupa biće Jugoslovensko dramsko pozorište, a kako se mi ne bojimo kritike, kongres će sigurno biti dobra prilika i za promociju Beograda – istakao je Siniša Mali.

Margaret Sorenson, predsednica Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara, zahvalila je gradonačelniku Beograda na pozivu u Beograd istakavši da predstojeće domaćinstvo prihvata kao veoma lep poklon asocijaciji. – Naš sledeći kongres biće 60. po redu, a drago nam je što imamo mogućnost da tako obeležimo dvostruki jubilej, zajedno sa Bitefom, jer je mnogo naših članova već učestvovalo na ovom festivalu. Ono što međunarodni kritičari budu videli ovde, o tome će se pričati i biće viđeno širom sveta, i zato vam hvala na prilici i da budemo u Beogradu – rekla je Margareta Sorenson.



Potpisivanju Protokola o saradnji prisustvovali su članovi Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara, gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević i predstavnici beogradskih pozorišta.

Beoinfo vesti (www.beograd.rs)

 
   
 
V E S T I
 
  Jubilej: 15. Međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa
Kritičar je prisutan: ka otelotvorenoj kritici
  Novi Sad, 17. i 18. septembar 2015.
   

U septembru ove godine održan je u Novom Sadu jubilarni, 15. Međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa koji tradicionalno organizuju Sterijino pozorje i Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara (IATC/AICT), odnosno njena srpska nacionalna sekcija – Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije. Bolja vidljivost u medijima i stručnoj javnosti bila je jedan od razloga zašto, po prvi put u svojoj pedeset godina dugoj istoriji, ovaj prestižni skup, najstarija konferencija koja se u kontinuitetu održava pod pokroviteljstvom IATC, nije održan za vreme Pozorja već u septembru. Značajan doprinos slavljeničkom karakteru ovog izdanja Simpozijuma dalo je i to što je jedan od njenih učesnika bila i predsednica Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara, Margareta Sorenson.

Drugi razlog bio je dugogodišnja želja dva naša vodeća pozorišna festivala, Sterijinog pozorja i Bitefa, da ostvare saradnju. Naime, Simpozijum je održan u Novom Sadu pred sam početak 49. Bitefa, tako da su, po završetku konferencije, njeni gosti prešli u Beograd gde su pratili predstave Bitefa i učestvovali na jednoj međunarodnoj tribini. Tema te tribine bilo je pitanje kako kritičar izveštava svoju publiku s međunarodnih festivala na kojima ona nije bila prisutna, kako se odnosi prema različitim kontekstima, kako sebe profesionalno pozicionira u toj situaciji.
.

 
     

Margareta Sorenson, predsednica Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara

Dr Ivan Medenica, predsedavajući Simpozijuma

Dr Kristofer Balm, uvodničar Simpozijuma

 
   

.
Osim na osnovu saradnje između Pozorja i Bitefa, ovo izdanje Simpozijuma bilo je drugačije i po tome što je u njegovoj organizaciji učestvovala i Međunarodna federacija za pozorišno istraživanje (IFTR/FIRT). Pozivno pismo za Simpozijum bilo je oglašeno i na sajtu ove asocijacije, neki govornici bili su njeni članovi, a uvodničar Simpozijuma, svetski priznat teatrolog profesor dr Kristofer Balm (Univerzitet Ludvig Maksimilijan iz Minhena), doskorašnji predsednik IFTR. Ova saradnja između kritičara i teatrologa veoma je bitna, jer ona nije tako česta kako bi se moglo očekivati, a reč je o potpuno kompatibilnim profesijama, o čemu svedoči i činjenica da naše Udruženje obuhvata obe. Učesnici Simpozijuma bili su, dakle, i teatrolozi i pozorišni kritičari, a došli su iz dvanaest zemalja sveta: Engleske, Indije, Irana, Italije, Kazahstana, Nemačke, Portugalije, SAD, Slovenije, Srbije, Turske i Švedske. Posebno nam je drago da je ove godine na Simpozijumu učestvovalo više članova našeg Udruženja nego ikada ranije, bar u poslednjih desetak godina: pored predsedavajućeg i sekretara Simpozijuma, Ivana Medenice i Dušane Todorović, u njegovom radu su, kao govornici, učestvovali i Aleksandra Jovićević, Ksenija Radulović, Milivoje Mlađenović i Milan Mađarev.
.

 
 
publika i učesnici Simpozijuma
u velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada
   

 
   

.
Tema Simpozijuma je bila „Kritičar je prisutan: ka otelotvorenoj kritici“. U nekim savremenim strujama studija pozorišta i izvođenja - u radovima Erike Fišer-Lihte, između ostalog - izvedba se ne posmatra kao delo nastalo na sceni. To bi pre bila - postavka (na engleskom: staging; na nemačkom: inszenierung; na francuskom: mise en scene). Pojam “izvedba” upućuje na samu “događajnost” pozorišne situacije: na shvatanje da izvedba/predstava ne nastaje na sceni, već “između” scene i gledališta, kao rezultat telesne, energetske, emocionalne i duhovne razmene između gledalaca i glumaca/izvođača. Ne postoji materijalno “umetničko delo”, postoji samo događaj – prolazan, fluidan, promenljiv i podložan svim fizičkim i drugim senzacijama. Posmatran u toj teorijskoj perspektivi, gledalac nije recipijent izvedbe/predstave, već njen koautor. Da li je u toj perspektivi i pozicija kritičara promenjena? Ako se očekuje da kritičar, kao i svaki drugi gledalac, više doživi neponovljivi događaj nego da ga razume (tumači...), onda takva pozicija utiče na glavni zadatak pozorišne kritike: ona manje treba da tumači delo, a više da opisuje gledalačko iskustvo.

Pojam telesnog ko-prisustva kritičara može se proširiti i na kritičarsku praksu kao takvu: na još uvek retku i «alternativnu» pojavu usmene kritike. Iako je prvi utisak da je usmena kritika nasumična, improvizovana i spontana praksa, ona može da bude oblikovana u formi javnih diskusija odmah posle predstave. Tako kritika doslovno postaje otelotvorena izvođačka praksa. Da li je ovo prednost ili nedostatak u poređenju sa klasičnom kritikom? Kritičar nema vremena da promisli i ispravi svoju analizu kao što to čini u procesu pisanja; direktna emocionalna reakcija je vidljiva; kritičareva analiza ne podrazumeva poziciju objektivnosti i autoriteta. Svako može odmah da ga prekine ili da odgovori na njegov argument, što kritičara čini ranjivim. S druge strane, on ovde raspolaže telesnim, ekspresivnim strategijama koje mogu da učine taj usmeni prikaz stavova mnogo efikasnijim... Da li ovo može da postane održivi alternativni oblik pozorišne kritike u doba kada se ona potiskuje zakonima medijskog tržišta ili drugim oblicima cenzure?

Dr Ivan Medenica

 
   
Copyright: Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije.