20 Jan Smrtonosna motoristika [Aleksandar Milosavljević]
Aleksandar Popović, Smrtonosna motoristika, režija Tijana Vasić, Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac
Oduvek je postavljanje drama Aleksandra Popovića na scenu bio krupan zalogaj. Tako stvari stoje i sa Smrtonosnom motoristikom. Jednostavno prepričan, ovaj komad bezmalo u dlaku zvuči isto kao siže neke od aktuelnih televizijskih sapunica. Zvuči, dakle, banalno. No, baš je to jedna od najvećih zamki u koje mogu da padnu reditelji Popovićeve literature. I priču Smrtonosne motoristike, kao i mnoge svoje druge komade, ovaj pisac plete od opštih mesta, u ovom slučaju na temu veza između žena i muškaraca. I u ovu priču Popovićevi dramski junaci stižu sa velegradske periferije; po svemu, oni su marginalci koji životare baveći se bizarnim poslovima – žongliraju, izvode vratolomije po vašarištima, bave se sitnim kriminalom, prevarama, žicanjem; rečju, žive od otpadaka sa trpeze velikog grada i sanjaju da će se jednog dana i sami naći na velegradskoj gozbi.
Sledeća zamka koju pred reditelje postavljaju Popovićevi komadi je apsurd na kojem ovaj pisac gradi dramske situacije i temelji likove. A njegove dramatis persone govore neobičnim jezikom i slengom koji odgovara društvenom miljeu kojem pripadaju; u govoru oni upotrebljavaju arhaizme i neologizme, ali i fine metafore od kojih katkad sklapaju začudne rečeničke konstrukcije. Upravo će jezik ovde biti jasan znak da nas pisac uvodi u svet koji, s jedne strane, lako identifikujemo kao nama poznat, ali je baš specifičan jezik, s druge strane, i signal koji upozorava da stupamo u sferu apsurda kojim Popović svoj komad distancira od realizma. Pisac se, međutim, ne distincira od realnosti. Naprotiv, u nju će nas, zajedno sa svojim dramskim junacima, potpuno zaroniti i pokazaće nam koliko je tanana i prozirna granica između pogleda na svet iz perspektive grada i palanačkog mentaliteta, između primitivizma i onoga što često definišemo pojmom nacionalne tradicije, između proklamovane namere da se vinemo visoko i skromnih duhovnih kapaciteta koji nam jedva omogućavaju da puzimo.
Dramaturško-rediteljskom adaptacijom Smrtonosne motoristike, uz redukovanje likova, rediteljka Tijana Vasić i dramaturg Slobodan Obradović zaoštravaju liniju sukoba između ženske i muške strane ove priče, pritom relativizuju i ublažavaju tragikomičku dimenziju teksta, a predstavu usmeravaju ka duhovitoj igri u kojoj rediteljka pronalazi scenska rešenja kojima promišljeno nadgrađuje tekst i otvara prostor za efektna glumačka razigravanja. Tako smo, uspostavljanjem okvira koji radnju smešta u cirkusku atmosferu, uvedeni u svojevrsnu predstavu u predstavi, čime je podržano Popovićevo poigravanje distancom, a rediteljska je sebi otvorila prostor za scensku stilizaciju.
Scenski, ovu igru je odlično realizovao glumački ansambl – Lenka Petrović, Avram Cvetković, Milica Majstorović, Čedomir Štajn, Katarina Janković, Marija Rakočević, Ana Kolanđeli, Nenad Vulević i Ivan Vidosavljević.
Popovićevska slika ovdašnjeg mentaliteta se u kragujevačkoj inscenaciji pretvorila u duhovitu kritičku analizu stvarnosti, a uprkos intervencijima koje određuju razliku između teksta drame i teksta predstave, i pisac i rediteljka se slažu u jednom – u odnosu prema junacima ove priče. Jer kao što Popović ne prikriva simpatije za svoje dramatis persone, tako ni Tijana Vasić ne odustaje od toga da ih razume. No, iako im se ne smeje, rediteljka predstavu okončava zatvarajući krug, odjavom koju će, u vidu zaključka, izgovoriti isti onaj klovn koji je i podigao zastor za početak ove igre. Dakle, stvarnost čiji isečak smo imali priliku da vidimo, s jedne strane, možemo doživeti kao igru, kao cirkusku lakrdiju, ali s druge strane, i ovde, kao i u svakom dobrom cirkusu, nije slučajno što klovnovi, uprkos smehu koji provociraju kod gledalaca, imaju tužni izraz lica. Uostalom, zar baš takva nije i naša stvarnost.
(Kritika je objavljena u emisiji Kulturni krugovi Drugog program Radio Beograda)