Евалуација пројекта Критичка рецепција аматерских позоришта у Србији
УВОД
Дефиниција аматерског позоришта и о разлозима за пројекат
О аматерским представама веома ретко се пишу критике. O животу аматерске представе можемо сазнати на основу информације о премијери, некој репризи, из штурог записа селектора, или кадa заузму мали простор у извештају жирија на неком од фестивала. Овакав став критичара и стручне јавности у супротнoсти је са чињеницом да су најзначајнији позориштници XX века били, а неки су остали аматери. На другој страни аматерско позориште је школа за живот, за развој хуманих вредности и непосредни контакт са уметношћу свих учесника, која се на крају дели са публиком. Удружење критичара и театролога Србије је аплицирало и добило подршку Министарства културе Србије за пројекат Критичка рецепција аматерских позоришта Србије у жељи да покажу да су аматерске представе важне као паралелна историја театра.
Кључно питање за aматерска позоришта је било како опстати током пандемије корона вируса и како наставити даље када су услови за рад постали иоле нормални. У међувремену, критичко промишљање позоришта у медијима је десетковано. Потрудили смо се да нађемо начине да отворимо простор за објављивање критика о аматерским представама. На почетку пројекта Критичка рецепција аматерских позоришта у Србији чланови Удружење критичарa и театролога Србије (Андреј Чањи, Борисав Матић, Дивна Стојанов, Зоран Максимовић, Марина Миливојевић Мађарев и Милан Мађарев) су се одредили према термину аматерско позориште. Од помоћи је била дефиниција редитеља и театролога др Владе Крушића да када кажемо аматерско позориште не одређујемо априори, као и код професионалног позоришта, да ли је нека представа добра или лоша, већ само констатујемо социо-економски статус уметника.
Подела аматерских позоришта
Подела аматерских позоришта може да буде:
- По оснивачу и/или месту (аматерско позориште при Културном центру/Дому културе: градска, варошка и сеоска), школска позоришта и позоришта као група грађана или као самостална институција;
- По узрасту полазника (дечија, омладинска, академска и мешовита),
- По начину организовања рада: драмско-репертоарско позориште, драмски студио тј. школа глуме и/ли примењено позориште.
Свако позориште се може пронаћи у оваквој подели, а што се тиче начина рада она може бити константна, а може се мењати од пројекта до пројекта.
Принцип селекције гледања представа
Применили смо принцип репрезентативности који се огледа у избору представа које су биле у такмичарским програмима фестивала, али смо гледали и премијерне и репризне представе на које смо позвани. У протеклом периоду чланови Удружења позоришних критичара и театролога Србије који су били укључени у пројекат су гледали представе аматерских позоришта, писали о њима критичке текстове, правили интервјуе са истакнутим позориштницима и започели мапирање аматерских позоришта. Целокупно мапирање аматерских позоришта захтева континуирано праћење тако да се надамо да ће овај пројекат наставити и 2023. години и наредних година. У односу на записе о аматерском позоришту у штампаним медијима и књигама упадљиво је више информација које се могу добити на веб сајтовима, на снимцима њихових представа на www.youtube.com, на снимцима из видео архива позоришта и на друштвеним мрежама.
Фестивали
Главни фестивали аматерских позоришта су већ деценијама Републички фестивал аматерских позоришта Србије (РФАПС) у Кули и Мајске игре у Бечеју. Ова два фестивала су деценијама били у ингеренцији Савеза аматера Србије (од прошле године Централни савез аматера у култури Србије). Савез аматера Србије има пирамидалну такмичарску структуру од оснивања до данас. Селектори гледају представе на окружним и међуокружним смотрама, један селектор прави селекцију представа за Београдски аматерски фестивал (БАП), аматерска позоришта из Војводине имају још један квалификациони филтер на Сусрету аматерских позоришних друштава Војводине, а најбољи се квалификују за Републички фестивал аматерских позоришта Србије. Овај Фестивал који је основан 1951. године у Београду мењао је своје место одржавања, али се временом усталио у Кули, где се одржава и дан-данас. Најбоље аматерске представе су се такмичиле на фестивалу драмских аматера Југославије на Хвару од 1957. године до 1972. године. Домаћин овог фестивала је било Требиње од 1972-1992. године где се и данас на Фестивалу фестивала такмиче најбоље представе из региона уз две првопласиране представе са РФАПС-а у Кули.
Селектори савеза аматера Србије који су бирали представе за РФАПС у Кули бирали су и најбоље представе за децу које су онда извођене на Смотри драмског ствараалаштва деце Србије – ,,Мајске игре у Бечеју. Ову Смотру су основали Савез аматера Србије и Скупштина општине Жабари 1958. године, тако да је четрнаест година одржавана у Жабарима, а од 1993. године се сели у Бечеј. Право учешћа су имала деца од 7 до 14 година. Мајске игре у Бечеју имају статус такмичарског међународног фестивала од 2007. године, потенцијални учесници се пријављују на конкурс, а онда селектор бира до 14 представа. И даље се такмиче позоришне представе са децом која су између седам и петнаест година, али уведена је и категорија позоришних представа за младе са учесницима од 15-27 година.
Милан Мађарев је у свом тексту у ,,Сцени’’ бр. 3/2022 (https://pozorje.org.rs/wp-content/uploads/2022/12/Scena_3-2022__web.pdf) писао о представама Позоришта ,,Стеван Сремац’’ из Црвенке и Центра за културу ,,Масука’’ из Велике Плане који су чести учесници РФАПСА-а у Кули. Позориште ,,Стеван Сремац’’ из Црвенке је на прошлогодишњем 63. РФАПС-у извело представу Ожалошћена породица Б. Нушића у режији Игора Павловића, док је Центар за културу ,,Масука’’ из Велике Плане извело представу Мрешћење шарана А. Поповића у режији Дејана Цицмиловића. Међутим, Удружење грађана ,,Трстеничко позориште’’ Tрстеник у сарадњи са Драмским атељеом ,,Вук Караџић’’ из Грабовца (некадашње Tрстеничко позориште) приредило је прворазредно изненађење и победило на 63. РФАПС-у са представом Српска драма Синише Ковачевића у режији Милоша Милошевића Шике. Позориште које је остало без матичне сцене и са (не)познатим редитељем који је режирао Српску драму је победило не само у Кули, већ и на Фестивалу фестивала у Требињу. О овој представи Милан Мађарев је писао у Часопису КУЛТ: https://casopiskult.com/srpska-drama-i-amatersko-pozoriste/. На другој страни приметна је постепена смена генерација извођача и редитеља, јер су у такмичарском програму РФАПС-а учествовале три омладинске представе: Пола пола Милене Богавац у режији Тијане Петровић и извођењу полазника школе глуме Дома културе Прокупље Аматерског позоришта ,,Хранислав Драгутиновић’’; Шта је било деда ауторски пројекат Павла Јеринића у извођењу Студија ,,Бис’’ из Београда. и ,,All shook up’’ (Одлепио сам скроз) Гимназијског позоришта из Руме.
Дивна Стојанов је писала о награђиваним представама за децу на прошлогодишњим Мајским играма у Бечеју у свом тексту ,,Омладински аматерски театар’’ објављеном у ,,Сцени’’ бр. 3/2022 (https://pozorje.org.rs/wp-content/uploads/2022/12/Scena_3-2022__web.pdf) Стојанов је анализирала представу у категорији за децу Капетаницу Џун Пиплофокс по мотивима радио драме Душана Радовића у режији Jоване Мишковић и Душана Вукашиновића, глумаца СНП Нови Сад у извођењу Глумачке радионице Дома културе Чачак, затим у конкуренцији представа за младе Краљ Иби Културоциклина из Крушевца, Перон за сутра Аматерског позоришта Дома културе Пријепоље – Омладинска сцена по мотивима текста Џепови пуни камења Мери Џонс у режији Уроша Младеновића и о представи Пола, пола Миње Богавац у извођењу полазника школе глуме Дома културе Прокупље Аматерског позоришта ,,Хранислав Драгутиновић’’ и режији Тијане Петровић која је била у такмичарском програму 63. РФАПС-а у Кули.
Дивна Стојанов у свом другим тексту ,,Како настаје добар текст за аматерско позориште?’’ указује на три приступа који се огледају у писању драме, стварању текста из документарног материјала или у драматуршком сажимању текста чиме се ствара актуелизација представе. Стојанов је гледала три представе на 25. Фестивалу академских позоришта Србије (ФАПС) који је био у септембру прошле године у АКУД-у ,,Соња Маринковић’’ у Новом Саду. Гледала је представу: Штамбиљ Алeксандра Васиљевића у режији и под менторством Огњена Тодоровића у извођењу групе ДАСКЕ – Драмска Аматерска Скупина Ентузијаста из Лакташа која се бави темом лезбијског односа једне девојке са села и будућег младожење Вање ( за кога се испоставља да је женско) и традиционалне породице и околине која се не слаже са таквим избором. У представи GAME искусни Сејо Ђулић са глумцима Мостарског театра младих и мигрантима из избегличког центра Селаковац код Мостара (међународни IMPACT пројекат) се бави темом избеглиштва и прожимањем две културе користећи различите технике које подсећају на бартер Один театра из Данске. Трећа представа са 25. ФАПС-а је Буђење пролећа Франка Ведекинда у режији драмских педагога Ибре Сакића и Јелене Здравковић и извођењу Teaтра Мишоловка из Новог Сада. Захваљући добром штриху Ведекиндов текст написан пре више од сто година је зазвучао актуелно и модерно каад је упризорен.
Свој скроман допринос писању драмских текстова за децу и младе даје Међународни фестивал дечјих и омладинских представа – ДОПС у Јагодини на 12. ДОПС-у награду “Селимир В. Милосављевић” за савремени драмски текст намењен деци и младима је добила Ана Симовић, програмска уредница у Центру за културу „Масука“ у Великој Плани. Ана Симовић је награду добила за текст „It’s my life“. Прошле године је омладинско аматерско позориште добило још једног аутора (писца и редитеља) у Сањи Вељковић из Културног центра Рача. Она је са ауторским пројектом Она и он који је радила са ученицима Средње школе ,,Ђура Јакшић’’ из Раче освојила награду за најбољу представу на 24. Позоришним сусретима ѓимназија у Крaгујевцу, награду за колективну игру и за студијски рад са омладинским ансамблом на фестивалу ПРКОС у Књажевцу и награду за најбoљу представу на 15. Фестивалу аматерских казалишта у Славонском Броду.
Фестивал драмских аматера села Србије – Федрас у Малом Црнићу су основали 1972. године Културно-просветна заједница Србије, Савез аматера Србије и Културно просветно заједница Мало Црниће. Циљ овог фестивала је био ,,да подстиче, негује и афирмише позоришни аматеризам на селу’’. Прошле године овај фестивал је обележио пола века постојања али је променио концепцију и постао фестивал драмских аматерских сцена Србије. Фестивалска транзиција како је то образложио редитељ Небојша Брадић у свом ауторском тексту објављеном у часопису ,,Сцена’’ иницирана је смањењем броја и квалитета сеоских представа који је довео у питање опстанак ФЕДРАС-а. Међутим, ако се сетимо разлога за оснивање фестивала промена концепције је довела до губљења препознатљивог идентитета. Драмски аматери села су жртве инсистирања на квалитету Савеза аматера Србије, али без менторске подршке и могућности да ангажују истакнуте редитеље или педагоге за своје представе. Упркос томе, истрајни аматери са села стварају занимљиве представе које смо видели током нашег пројекта. На првом месту је ту Српска драма Удружењa грађана ,,Трстеничко позориште’’ Трстеник у чијој је реализацији помогао Драмски атеље ,,Вук Караџић’’ из села Грaбовац. Куриозитет своје врсте је треће место Српске драме (најбоља представа у Србији и региону) на прошлогодишњем ФЕДРАС-у.
У оквиру пројекта Мађарев је гледао представу Чорба од канаринца Милоша Радовића у режији Милана Мартиновића и извођењу Аматерског позоришта “Јовица Јелић” из Банатског Карађорђева на 30. Данима Лазе Телечког у селу Кумане (код Новог Бечеја). Мартиновићeво аматерско позориште сваке године има на репертоару више представа са којима гостује по Србији. Критика о представи Чорба од канаринца Милана Мађарева је објављена на веб сајту Часописа КУЛТ: https://casopiskult.com/corba-od-kanarinca-prikaz-predstave/ и на веб сајту Удружења критичара и театролога Србије.
Центар за културу Пожаревац организује два фестивала аматерских позоришта – „Миливојев штап и шешир“ и Смотру драмских аматера Подунавља и Поморавља ,,Живка Матић“ и један фестивал професионалних позоришта – Глумачке свечаности ,,Миливоје Живановић’’. На 15. Смотри драмских аматера Подунавља и Поморавља ,,Живка Матић“ Мађарев је гледао представе истакнутих редитеља Драгана Остојића и Дејана Цицмиловића. Драган Остојић је сажео текст Нушићеве Протекције тако што је избацио неке реплике и монологе, али није успео да избегне сценску монотонију. Све у свему, Остојићева поставка Нушићеве Протекције у извођењу Градског позоришта Културног центра из Смедеревске Паланке је представа неуједначеног квалитета са неколико добро креираних комичних сцена. Представа Сан летње ноћи у режији Дејана Цицмиловића и извођењу Позоришта ,,Миливоје Живановић“ ЦЗК Пожаревац има атрактиван тотал дизајн, али и поред радикалне адаптације текста и прилагођавања могућностима глумаца у томе је само делимично успео. Ипак, оно по чему ће се ова предства памтити је вансеријски глумац Валентино Ољача који игра Николу Вратила. Ољача је показао изузетну харизму и комичарски рафинман какав се ретко среће. О поменутим представама Мађарев је писао за Часопис КУЛТ: https://casopiskult.com/san-o-pozoristu/
Милан Мађарев је на фестивалу БАГ ФЕСТ-у у Дому културе у Бољевцима гледао представу ,,Ближи небу’’ Жељка Хубача у режији Дарка Злопорубовића (гостовање Драматера Лесковачког културног центра). Баг театар већ годинама сарађује са Бором Ненићем, некадашњим глумцем НП Сомбор и редитељем који је своје театарске почетке имао у Академском позоришту ,,Бранко Крсмановић’’ из Београда. Ненић је пре коју годину поставио урнебесне Коваче Милоша Николића са овим ансамблом. О представи Ближи небу Мађарев је писао за часопис КУЛТ: https://casopiskult.com/blizi-nebu-zeljka-hubaca/
Милан Мађарев је писао за часопис КУЛТ и о јубиларном 10. фестивалу Позоришни дани Јована Ђорђевића у Сенти: https://casopiskult.com/putujuce-pozoriste-sopalovic-u-reziji-milosa-jagodica/. Фестивал су организовали Српски културни центар ,,Стеван Сремац’’ из Сенте и Камерна сцена ,,Мирослав Антић’’ Сента. На фестивалу у Сенти су учествовала аматерска позоришта која гаје дугогодишњу успешну сарадњу са редитељима. На пример, изведена је представа Путујуће позориште Шопаловић у режији Милоша Јагодића и извођењу Културно-просветног центра Петровац на Млави Позориште ,,Драгољуб Милосављевић Гула’’ које сарађује са овим редитељем двадесетак година. На фестивалу је учествовало и Позориште ,,Раша Плаовић’’ са Уба са представом Бајка о позоришту Владимира Ђурђевића у режији Душка Ашковића која је била учесник многих фестивала прошле године. Мађарев је писао о овој представи за Часопис КУЛТ: https://casopiskult.com/bajka-o-pozoristu-pozorisna-kritika/ На фестивалу се представио и Драмски студио ,,Шмиранти’’ из Новог Сада са представом Сви смо ми однекуд дошли, а неко и мало раније Александре Мрђен са темом цикличних миграција у режији Андрее Моретија. Представа користи искуства примењеног позоришта и окупља ансамбл широког старосног спектра уз двоје професионалних глумаца (Бошко Петров и Сања Поповић Петров) који и воде ово позориште.
ПРЕДСТАВЕ ПО ПОЗИВУ
У току пројекта Мађарев је гледао премијерно извођење представе “2:14” Дејвида Пакета у режији Игора Павловића и извођењу Драмског студија Градског позоришта Бечеј. Текст “2:14” је један од ретких савремених текстова који је писан за младе извођаче и указује на случај једног младића који је убио више својих вршњака у тренутку психичке кризе. Градско позориште Бечеј је развило дугогодишњу сарадњу са редитељем Павловићем која као по правилу постиже фуриозну колективну игру и спремност извођача да дају све од себе, без обзира на постављени задатак. О представи “2:14” Мађарев је писао за часопис КУЛТ: https://casopiskult.com/predstava-2-14-ili-analiza-adolescentnog-zivota/
Андреј Чањи је писао о ,жестокој минималистичкој’’ представи Црвена, сеx и последице Миње Богавац у извођењу Aматерског позоришта „Ђорђе Дамјанов Ђекша“ из Јаше Томића у режији Радована Зубца. Чањи је објавио критику ове представе на веб сајту http://www.seecult.org/vest/zestoki-minimalizam. Чањи је написао и текст о представи Развојни пут Боре Шнајдера Александра Поповића коју је режирао Дејан Цицмиловић у Камерној сцени ,,Мирослав Антић’’ из Сенте. У својој критици Чањи је истакао како је Бранислав Унгиновић развио свој лик Боре Шнајдера од привидне несигурности све до глумачког урагана. Наравно, да би се оваква креација направила потребни су и инспирисани партнери и редитељ Дејан Цицмиловић који ће све то да склопи у складну целину. Критика Чањија о представи Развојни пут Боре Шнајдера се налази на линку; http://www.seecult.org/vest/glumacka–oluja?fbclid=IwAR2s–DkWPtQVN5LNH9DMLOf4v11-s9QarNp1lGfxYckMQlmURvLPXcTV1qk
Тек основани Театар инат, Удружењe Пркос jе више него пријатно изненађење за аматерску сцену Србије. За годину дана Андријана Симовић, иначе глумица НП Ужице је поставила Чудо у Шаргану Љубомира Симовића и Госпођу министарку Бранислава Нушића. У поставци Чуда у Шаргану редитељка је успела да разигра простор и да постигне посвећену колективну игру ансамбла. Иновација у поставци је да се не појављују војници из Првог светског рата и подела улога у којој глумица Марија Маричић игра Просјакињу уместо Просјака како је то назначено у Симовићевом тексту. У глумачком ансамблу се истиче млада Александра Бонџулић (алтернација Јелене Тешић) као конобарица Цмиља. О представи Чудо у Шаргану Мађарев је писао у Часопису КУЛТ: https://casopiskult.com/o-predstavi-cudo-u-sarganu-teatar-inat-udruzenje-prkos/ О представи Госпођа министарка Бранислава Нушића је писао Борисав Матић истичући Бојану Костовић која игра улогу Живке министарке. О представи Госпођа министарка Борисав Матић је писао за http://seecult.org/vest/radost-ludickog-amaterizma.
Марина Миливојевић Мађарев је гледала извођење представе Галеб А. П. Чехова у режији Мине Ћирић и Милана Церовића у извођењу Академског позоришта ,,Крсманац’’ на сцени Атељеа 212, којом је обележена стогодишњица од оснивања овог најстаријег академског позоришта на свету. Текст је објављен у недељнику ,,Време’’ и на веб сајту нашег Удружења.
Интервјуи
Због вишедеценијског рада у аматерском позоришту Србије и формиране редитељске поетике Милан Мађарев је направио интервју са Дејаном Цицмиловићем за новосадску ,,Сцену’’. У ,,Сцени’’ о свом односу према аматерском позоришту је говорила Мирјана Карановић у интервјуу који је дала Борисаву Матићу. Андреј Чањи је направио интервју са Иваном Меденицом, критичарем, театрологом и проф. ФДУ.
О пројекту
О пројекту Критичка рецепција аматерских позоришта Србије Мађарев је написао текст Аматерско позориште у транзицији који је такође објављен у Сцени.
Школско позорје
Зоран Максимовић из Позоришног музеја Војводине је написао текст Почеци школског позоришта у Срба и Школско позорје – Фестивал средњих школа Војводине. Школско позорје (основано 1994. године) у Гимназији ,,Светозар Марковић’’ у Новом Саду је фестивал средњих школа и гимназија Војводине. Позоришни музеј Војводине у својим штампаним издањима и учешћем њихових истакнутих стручњака у жиријима фестивала аматерских позоришта и у улози водитеља разговора показује пуно уважавање за овакав вид стваралаштва.
Проширење сарадње
Рок Андрес, уметнички директор Шентјакобског гледалишча из Љубљане је показао интерес да критичари из Словеније аплицирају код Министарства културе Словеније са пројектом који био по угледу на наш пројекат. У жељи да помогнемо послали смо им допис на шта смо се ми фокусирали у нашем пројекту. Направљен је договор да се током 2023. године направи размена искустава на неком стручном скупу у Словенији и/ли у Србији.
Удружење критичара и театролога Србије је у оквиру пројекта остварило сарадњу са Факултетом драмских уметности у Београду који је покренуо први Фестивал Домова/центара за културу у Пироту, где је Мађарев помогао у анимацији учесника, учешћу у разговору на тему аматерског позоришта и водио је једну радионицу. Сусрет директора домова /центара за културе је показао да постоји велики простор за размену искустава, за сарадњу и размену представа. У периоду после Фестивала у пироту Адмира Миа Мостарац, агилна директорка Дома културе из Пријепоља је успела да анимира директоре Дома културе ,,Јован Томић’’ из Нове Вароши и Дома културе ,,Пиво Караматијевић’’ из Прибоја да направе копродукцијски пројекат Свадба АП Чехова у режији Данијела Петковског и Иване Јановић.
ЗАКЉУЧАК
На основу увида у продукцију аматерских позоришта примећујемо да Ниш, Крагујевац, Врање, Зајечар, Бор, Неготин, Пирот, Нови Сад, Суботица, Вршац, Кикинда, Краљево, Сомбор, Зрењанин, Нови Пазар имају сразмерно мало аматерских позоришта. На једној страни то су места где већ дуго делују професионална позоришта, или су некадашња градска позоришта добила професионални статус. С обзиром на величину, чак и Београд има мало аматерских позоришта, за које интерес обично опада после завршетка школовања. Слику донекле поправљају омладински театри где бивши ученици гимназија или средњих школа настављају и даље да се баве глумом: Студио глуме Tеатар 011 који води Наташа Радоњић и Театар 5 који води Зоран Ракић.
То значи да пламен аматеризма гори у школском позоришту, академском позоришту, примењеном позоришту и у градовима и мањим местима где постоји институционална подршка као што су Пожаревац, Смедерево, Смедеревска Паланка, Јагодина, Ваљево, Велика Плана, Алексинац, Бечеј, Кула, Црвенка, Сента, Инђија и Стара Пазова. Евидентно је јачање школских и омладинских позоришта који своје место већ годинама налазе и на РФАПС-у у Кули. Такође, драмски студији и Школе глуме се представљају са све занимљивијим представама. Прошле године некадашњи Савез аматера Србије је преименован на изборној скупштини Централног савеза аматера у култури Србије с надом да се нешто може променити набоље. Централни савез аматера у култури Србије ће покушати да заустави процес слабљења утицаја некадашњег Савеза аматера Србије чији стручни кадрови нису могли (или умели) да ухвате корак са новонасталим променама. Аматерска позоришта су остављена да се самоорганизују тако да су градска и варошка позоришта направила систем размена представа и никли су многобројни фестивали аматерских позоришта. Судбина једне аматерске представе не зависи више само од пласмана на РФАПС-у у Кули, већ представе настављају да живе кроз гостовања и фестивалска извођења која су појачала аматерски жар, дружење и сарадњу. Време ће показати какво ће бити деловање новог Савеза који не треба да одбаци добра искуства из прошлости, али да притом иде у корак са временом и да се прилагоди транзицији кроз коју пролази наша земља.
Mилан Мађарев