Kritičarski karavan | Nataša Gvozdenović: Vera i nevera teatra
15736
portfolio_page-template-default,single,single-portfolio_page,postid-15736,ajax_fade,page_not_loaded,,footer_responsive_adv,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-11.0,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-5.1.1,vc_responsive

Nataša Gvozdenović: Vera i nevera teatra

„Misterija”

Petar Grujičić / Dušan Petrović, Narodno pozorište Sombor

Komad ’’Misterija’’ Petra Grujičića postavio je u somborskom Narodnom pozorištu Dušan Petrović. Drama je inspirisana Sterijinim životom i ’’Romanom bez romana’’. A opet – najbolje je uzeti je kao pričanje bajke u čijem središtu je stara tema – odnos stvaraoca i muze tj. inspiracije.

Dušan Petrović priču o Steriji postavlja klasično, gotovo arhaično (zato je dobar ključ prići komadu kao bajci) u kojoj sam Sterija nosi i zanos i frustraciju stvaraoca.

Čitav se komad slika blagim potezima – čak i predstavljanje vojvođanske sredine – koja je kako stoji u reči reditelja u Grujičićevom komadu – prilično mračan vojvođanski milje, zapravo to nije – i ona je slikana iz tog bajkovitog, bezbednog ključa.

Takav je i kostim – sav u pastelnim bojama i sa zaista izvrsnim cipelama u kojima sam posebno uživala jer se na dobar način uklapaju u čitav štimung.

Sukobi koji postoje između samog Sterije i okoline koja ne gleda blagonaklono na njegov ’’projekat ’’ školskog pozorišta i postavljanje školske predstave slikani su bez velike oštrine, ali jasno, čitav skandal oko misterije koja naime nastaje kada se zaista ’’u krvi i mesu’’ a opet iz piščeve uobrazilje pojavljuje jurodivi Roman (Ninoslav Đorđević) koji igra u komadu koji Sterija u gimnaziji režira – i koji u teatarsku, dakle, stvarnost na trenutak uvlači u potpunosti jednu gimnazijalku – glumicu i dok gledamo njen srećan povratak (pošto se na volšebnim način i magijom teatra oni ’’prenesu’’ u stvarnost komada u kojem igraju i to gledaju kako njihovi roditelji i kolege i gimnazijski profesor i mi koji smo u publici posmatramo) povratak u ovu stvarnost – sve je to udobna pripovest.

Gledalac u toj klasičnoj postavci scenu može doživeti kao kutiju čija je jedna strana otvorena i odatle mu se priča pripoveda.

Ono što jeste naglašeno je Sterijina fasciniranost teatrom i iskrena vera u njegovu moć. Sterija Marka Markovića nosi i stvaralačku groznicu i dobro vaspitanje i možete mu verovati.

Zatim su tu učenici i glumci Sterijini koje igraju: Mia Simonović, Dragana Šuša, Jovana Belović, Slaven Došlo, Marko Savković, Nemanja Bakić i mladi Dimitrije Aranđelović koji igra lokalnog ludaka Aleksu – oni daju jednu svežu energiju predstavi i bilo mi je zadovoljstvo gledati njihovu igru.

Ako, dakle, da se vratimo na početak, odete da pogledate ’’MiSteriju’’ u somborsko Narodno pozorište i ponesete ključ – odluku – da toj predstavi priđete kao bajci koja vam se u blagim potezima priča, e tada će vam prijati.

Nataša Gvozdenović (Radio Novi Sad, 16.01.2015)

Autor

Nataša Gvozdenović

Datum
Kritika predstave
Misterija
Oznake
Kritičarski karavan 2014.