Аматерско позориште у транзицији

Пројекат „Критичка рецепција аматерских позоришта Србије” има за циљ мапирање и критичку анализу различитих облика аматерских позоришта у Србији. Овај појекат коинцидира са таласом пробуђеног интересовања за аматерско позориште не само у Србији, већ и у Словенији и Хрватској. Знанственоразисковални центер Словенске академије знаности ин уметности (ZRC SAZU) и Шентјакобско гледалишче обележили су стогодишњицу овог позоришта научним скупом (новембар 2021) и објављивањем Зброника радова који је имао промоцију на овогодишњем Борштниковом сречању. На Борштниковом сречању, највећем фестивалу професионалних позоришта у Словенији примењено позориште заузима све већи простор у пратећем програму. Ревија за теорију сценских уметности Амфитеатер је 2020. посветила главну тему аматерском театру у Словенији и Европи. Познати критичари и театролози из Хрватске су покушали да сагледају актуелни тренутак аматерског казалишта (позоришта) у Хрватској у Зборнику радова са стручно научног скупа Казалишни аматеризам у Хрватској, који је организован у јулу 2020. поводом 60 година Фестивала хрватских казалишних аматера. Стручни скуп на тему аматерског позоришта у Србији већ дуго није одржан, али постоје најаве да ће бити одржан наредне године.

Термин аматерско или професионално позориште не одређује нужно да ли је нека представа добра или лоша, већ само социо-економски статус уметника. Међутим, код једног дела позориштника и културне јавности се формирао став да су аматери заправо  дилетанти. Да то није тако доказује читава листа амaтерских глумаца који су постали професионалци и представе БРАМС-а које су прво афирмисане  на овом аматерском фестивалу, а онда на БИТЕФ-у. Спорадично, представе са извођачима аматерима се појављују у такмичарском програму БИТЕФ-а, али своју пуну афирмацију већ двадесетак година доживљавају представе примењеног позоришта на програму БИТЕФ полифоније (уредник Љубица Бељански Ристић). Примењено позориште је позориште које се бави рубним и невидљивим појавама и темама, невидљивим извођачима и невидљивом публиком, у жељи да боље упознамо себе. Примењено позориште има разне појавне облике: позориште за образовање (енгл. Theatre in education), форум театар, позориште за развој или развојно позориште, креативна драма, вербатим театар, позориште у затвору, музејско позориште, позориште успомена/сећања за припаднике трећег доба, позориште заједнице, психодрама и драмска терапија, playback tеатар и импро театар).

На почетку пројекта „Критичка рецепција аматерских позоришта Србије” писали смо о представама које су биле у такмичарском програму 63. Републичког фестивала аматерских позоришта Србије у Кули или о њиховим  гостовањима у другим градовима. За оне који верују у континуитет учешће позоришта ,,Стеван Сремац” из Црвенке са представом Ожалошћена породица Б. Нушића у режији Игора Павловића и Центра за културу ,,Масука” из Велике Плане са представом Мрешћење шарана А. Поповића у режији Дејана Цицмиловића је било очекивано. Међутим, наступ Трстеничког позоришта овог пута под називом Удружење грађана ,,Трстеничко позориште”  Трстеник, у сарадњи са Драмским атељеом ,,Вук Караџић” из Грабовца са представом Српска драма Синише Ковачевића у режији Милоша Милошевића Шике представља прворазредно изненађење. Позориште које је остало без матичне сцене победило је не само на РФАПС-у у Кули, већ и на Фестивалу фестивала у Требињу. Са друге стране, евидентна је смена генерација учесника фестивала, јер су се појавиле три омладинске представе: Пола пола Милене Богавац у режији Тијане Петровић и извођењу полазника Школе глуме Дома културе Прокупље Аматерског позоришта ,,Хранислав Драгутиновић”; Шта је било, деда?, ауторски пројекат Павла Јеринића у извођењу Студија ,,Бис” из Београда. и All shook up (Одлепио сам скроз) Гимназијског позоришта из Руме.

Рад у драмским студијима, Школама глуме и школским позориштима је добио на квалитету и видљивости захваљујући посвећеним педагозима и фестивалима на којима изводе представе у Србији и иностранству. Неуморни Зоран Цветковић деценијама ради у Гимназији у Прокупљу, али стиже да поставља представе у Академском  позоришту СКЦ Ниш и у Театру 13 из Блаца. Игор Павловић из Новог Сада остварио је дугогодишњу сарадњу са Омладинском сценом Градског позоришта Бечеј, Урош Младеновић сарађује са Омладинском позоришном сценом из Параћина, Школом глуме Дома културе у Пријепољу, а ради у Дечијем позоришту у Суботици. Душан Благојевић десетак година прави представе инспирисане Брехтовим епским театром са театром Гимназијалац у Гимназији у Лебану, Марија Миладиновић је предавач који примењује елементе примењеног позоришта у Школи глуме у Ћуприји, а Сандра Максимовић, наставница српског језика и књижевности из Крушевца, је са својим ученицима покренула пројекат Културоциклин у више фаза користећи форум позориште као облик примењеног позоришта. Комбинујући теорију и праксу, представници младе генерације драмских педагога променили су однос према креативном процесу рада на представама у аматеризму, а неки од њих су завршили (или уписали) мастер академске студије примењеног позоришта на Академији уметности у Новом Саду, или докторске уметничке студије као Урош Младеновић.

Пројекат „Критичка рецепција аматерских позоришта у Србији“ показује колико је широка лепеза аматерског позоришта и како је повремено флуидна граница између њихових представа и независне сцене. Еуђенио Барба би рекао да нема потребе да алтернатива и класично позориште иду паралелним колосецима, већ да треба да сарађују. За теоретичаре и практичаре од користи могу бити књига „Примењено позориште у Војводини” од 2000. године до данас и текстови који се баве разним облицима аматерског позоришта у часописима „Сцена”, „Театрон”, „Зборницима Међународног форума” у Суботици и у издањима Позоришног музеја Војводине. Акутни недостатак критичарских текстова о представама аматерских позоришта покушавамо да превазиђемо кроз објављивање текстова у доступним медијима који су отворени за сарадњу.

Милан Мађарев

(Текст је део пројекта „Критичка рецепција аматерског позоришта у Србији“ који реализује Удружење позоришних критичара и театролога Србије, под покровитељством Министарства културе.)