Kraljevi i lude u večitom zanosu igre

Garderober je komad koji je Harvud pisao inspirisan iskustvom, jer je kao mladić bio Garderober glumcu Sir Donaldu Woolfitu.

Naglasiće Harvud u intervjuima, da on nije Garderober iz komada, ali i da to„ pleme“ poznaje veoma dobro.

Dok se smeštamo u gledalište ispred zavese ce nas dočekati fotelja, stilska, kožna, fotelja koja je tron. To je znak koji nas uvodi u priču o glumcu, zvanom pompezno Ser i Normanu njegovom garderoberu. London je, drugi svetski rat je, bombardovanje je u toku. Predstave se igraju, a Ser je u predvorju smrti dok ga lomi nervni slom.

Kada se zavesa podigne videćemo Normana (Vladimir Milojević) garderobera i Miledi ( Aneta Tomašević) glumicu i Serovu nevenčanu suprugu, kako govore o Seru ( Ivan Tomašević) koji se nalazi u bolnici, jer je imao vrstu nervnog sloma tog dana. Ne seća se šta je radio i govorio. U jednom trenutku ući će Ser, vidno iscrpljen. To veče treba da igra Kralja Lira i igraće ga.

Norman daje podršku Seru da igra, jer se igrati mora.

Saznaćemo da je Ser pobegao iz bolnice , da je i dalje slab „sa oblacima bure u glavi“. Tomašević Sera tumači kao naizmeničnog slabog i pribranog, samoljubivog, ali i bez sumnje pozorišnog posvećenika, čoveka koji je u kontekstu kojem pripada. Što jeste svojevrsna privilegija. Isti je slučaj sa Normanom, iako on pripada drugoj strani  novčića, a njegov odnos prema Seru je odnos ljubavi i mržnje. Reč je o velikoj privrženosti, jer Ser daje kontekst Garderoberovom svetu. Ser ume biti veliki egoista i mušičav, isto koliko vrlo osetljiv i zanosan. Kako već nalažu nepisana pravila života u teatru. Norman, kako ga tumači Milojević je napet, sve vreme pije, ali se veoma kontrolise. Sluti, makar i nesvesno, Serov kraj.

Prvi deo predstave se završava najavom igranja „ Kralja Lira“ Norman će se obratiti publici,  i reci, napraviti lapsus, da ko želi da živi, neka napusti salu. Igra se dok bombe padaju na London.

U kontekstu kovid pandemije koja je deo naših života oko dve godine, ovaj će se poziv preplitati sa našom stvarnošću. Biće ozbiljan i smešan istovremeno. Niko, pod punom odgovornošću, neće napustiti salu. Pratiće se sudbina pozorišne družine do kraja.

Reditelj Miško Milojević komad postavlja integralno, kako ga je Harvud pisao. Priča o Glumcu i njegovom Garderoberu, odnosno, Kralju i njegovoj Ludi je koliko god puta da ste je čitali ili gledali zanosna. Priča koju hoćete da čujete iznova.

Ser će odigrati Kralja Lira ( Ludu izvrsno igra Ljubiša Barović, jasno koncentrisano, očima). Miledi je sve vreme sa Serom, Aneta Tomašević je igra kao pribranu , pomalo ogorčenu, ali sa besprekornim držanjem Glumice, u garderobi nakon predstave reći će Seru da je sve činio misleći samo na sebe i da oni nisu velika trupa. Da ima nečeg prozaičnog u tome što ih zovu Ser i Miledi. Prevelika pompa bez dovoljnog pokrića, smatra ona.

Sve vreme se sluti Serov kraj,  sve vreme gledamo ono što je zanos teatra koji, uprkos naličju medalje: licemerju, sujetama…. ipak jeste, čapekovski rečeno, kuća čudesa, jer je pravo čudo što se zavesa uopšte digne, kako kaže Čapek.

Na kraju Sir će umreti. U garderobi nakon odigranog Kralja Lira. Norman će preuzeti Sirov slom, a sa Sirovim odlaskom srušiće se sav njegov svet. Monolog Garderobera kojim se završava komad lišen je dostojanstva, ali je istovremeno sasvim pošten u svom rastrojstvu koje pruža. Reditelj fokus upravo stavlja na svođenje računa koje moramo učiniti sami sa sobom.

Da li se svet raspada? Šta je tron na kojem sedimo? I kakve ćemo račune na kraju polagati najpre sebi a onda drugima?

Kritika predstave Garderober  deo je  projekta „Kritičarski karavan“ koji realizuje Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja.

Nataša Gvozdenović, Novi Magazin 11.02.2022.