Smeh koji produbljuje jezu
autorski projekat Borisa Liješevića i Fedora Šilija, Narodno pozorište Toša Jovanović, Zrenjanin
Šou pro gram, bo lje re ći. A ne pred sta va.
“Šta će bi ti sa svi ma na ma” je šou pro gram u naj bo ljem smi slu te re či. Du ho vi ta, za bav na, auten tič na, ne na pad na, ni po što plit ka, tu pa, glu pa i slič no što nam se če sto ser vi ra kao ko me di ja.
Iako na slov mo že da upu ti i na ne ku am bi ci ju da se ob ja sni ka ko ide mo u pro past, a sa upit ni kom bi zvu čao vi še fa ta li stič ki, po sta vljen ova ko, kao pro sta, iz jav na re če ni ca, do bi ja am bi va lent no zna če nje. Ne baš da je sve jed no, a ne baš kao da tre ba pre vi še da bri ne mo.
Do tek sta na slo vlje nog “Šta će bi ti sa svi ma na ma” do šlo se oči gled no kroz za jed nič ku te mu, dra ma ti čar sku ra di o ni cu sa glum ci ma Na rod nog po zo ri šta “To ša Jo va no vić” u Zre nja ni nu, ko ju su vo di li Fe dor Ši li i re di telj Bo ris Li je še vić u vi du ono ga što se da nas u po zo ri štu zo ve autor ski pro je kat. Pod pri ti sci ma eko nom ske, zdrav stve ne, rat ne kri ze, pod na va lom tih ve sti, bu kval no de lu je da nam ni je pre o sta lo ni šta dru go, ne go da se pi ta mo ka ko će se sve to za vr ši ti. Bu du ći da, gle da ju ći re kla me, ima ko i da bri ne, za re zul tat ra di o ni ce u for mi tek sta kao krov na or ga ni za ci ja – me sto i vre me za “ko nač ni ras plet” – iza bra na je “Ja ban ka” i njen ju bi lej, ko ji je oku pio ka ko za po sle ne, ta ko i me nayment iz Ne mač ke.
Do auten tič no sti i ži vot no sti sva kog od pred sta vlje nih li ko va, od no sa, si tu a ci ja, ta ko đe se sti glo kroz oči gle dan bi o graf ski pri stup pro ble mi ma ko ji mu če ju na ke pred sta ve. Kroz nji ho ve sklo no sti, na vi ke, ali i op šti men ta li tet ski sklop, oli čen u od no su pre ma sva koj vr sti stra no sti. Pa je ta ko jed na od pr vih ko ju upo zna je mo ostra šće na eko lo ški nja, bez raz u me va nja u oko li ni (Sa nja Ra di šić), dru ga dvo ji ca su ku mo vi (De jan Kar le čik i Ste fan Ju a nin), a zna mo ka ko se to u Sr bi ji za vr ši, tre ća je glu mi ca za po sle na kao PR (Sa ra Si mo vić), če tvr ti je pred pen zi jom, ali mu se baš i ne ide “ta mo” (Dra gan Đor đe vić), di rek tor je he do ni sta (Mirko Pantelić), of kors, sa kor po ra tiv nom ba ja li com “Ja sam Ti si Mi ste Vi su Oni smo Mi…”; pa je tu i vo zač ko ji je ar he o log (Zvonko Gojković), a na kra ju im se pri dru žu je i me nayer ka iz Doj čland, aj ne štar ke frau (Na ta ša Ilin). Kao što se da vi de ti, ni ko ne po znat, svi sve zna mo, a opet, s to li ko du ha su pred sta vlje ni, da iz sce ne u sce nu la vi na pe ri pe ti ja, obr ta, mi ni za ple ta i ras ple ta ne pre sta je da odu še vlja va ovog kri ti ča ra ko ji je pred sta vu “Šta će bi ti sa svi ma na ma” gle dao u okvi ru “Kri ti čar skog ka ra va na”, pro jek ta Udru že nja po zo ri šnih kri ti ča ra i te a tro lo ga, pod po kro vi telj stvom Mi ni star stva kul tu re.
Gra da ci ja sa mog kon tek sta, ko ja is pr va de lu je za i sta tri vi jal no, pra zna sce na sa pla vim iti so nom i je dan zlat no obo je ni me tal ni por tal za sli ka nje za po sle nih na ce re mo ni ji ju bi le ja, ko ji za po sle ni po či nju da ki te ba lo ni ma (sce no gra fi ja An dre ja Ron do vić), par li ko va (ku mo vi) ko ji ras pra vlja ju o po zaj mi ci, kre di ti ma, de ci, za tim i glu mi ca “pi-aru ša” ko ja bi ra di je da sni ma se ri ju u Be o gra du, po la ko na ra sta ju do eks plo zi je, pra vog ma log va tro me ta ka da pro sla va poč ne, jer ta da poč nu i da se ot kri va ju pr lja ve, ma le taj ne, a ne sa mo ve li ke be le la ži, ka ko se to još zo ve. Dru gim re či ma, ka da žur ka kre ne po zlu, pa se do bro bo lje vi di. Po go to vo uz bri žlji vi di zajn sve tla (Alek san dar Bru stul).
U do mi šlja toj igri glu mač kog an sam bla ose ti se ona fi na raz li ka da igra ju ne što što ih se lič no ti če. Ono što, pak, po seb no kra si iz ved bu pred sta ve je ste njen ri tam ko ji se tek tu i ta mo ma lo po re me ti ne po treb nim de ta lji sa njem i pod vla če njem već im pli cit no re če nog, kao što to zna bi ti u sce na ma eko lo ške, pa i me đu ljud ske di dak ti ke (o so ci jal noj otu đe no sti).
Na sve što što je ina če od lič no, kao iz bor mu zi ke u pred sta vi – je dan pop song Ane Đu rić Kon strak te sa sad već pre po zna tlji vim amal ga mom isto ta ko na iz gled ba nal nog i tri vi jal nog, a za pra vo du bo kog – le že kao bu da li ša mar. Oči gled no je da ima ne što u tom kon tra sti ra nju, kon tra punk tu iz me đu smrt no ozbilj nih iz ja va i si tu a ci ja, kad se one pri ka žu la ko i po let no, kao da u stva ri ne ma ju ve ze s ve zom. Kao da se sa mo do bro ze za mo. Kao da taj po stu pak pro du bi je zu, eg zi sten ci jal ne stra ho ve u na ma, iako smo u tom tre nut ku u sta nju da im se sme je mo u fa cu. Ili ple še mo, ako smo na Kon strak ti nom kon cer tu.
Igor Bu rić
Izvor: Dnevnik
Kritika je deo projekta „Kritičarski karavan“ koji realizuje Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture