26 Sep Otvaranje 28. Kongresa Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara
Poštovani svi,
Ja dolazim sa jedne usamljene planete. Njeno ime je kritika. Mi u samoći čuvamo iskustvo sa predstave koju smo upravo pogledali, držimo ga u sebi, ćuteći, dok hitamo ka svojim kancelarijama i kompjuterima. I sami sedimo i gledamo u kompjuterski ekran, gledamo kako kursor trepće, strpljivo čekajući da dođe sledeće slovo, sledeća reč, sledeća rečenica. Sami moramo da procenimo da li reči koje smo sastavili odgovaraju našim osećanjima, našem znanju, našem razumevanju, našem ukusu i svim onim brojnim stvarima koje želimo da opišemo i izrazimo.
Mi jesmo sastavni deo publike, ali mi nismo prosečni pozorišni gledaoci. Mi gledamo izrazito veliki broj produkcija, pišemo o mnogima, analiziramo ih i zatim o njima diskutujemo na panelima i okruglim stolovima, ali uvek kao da na neki način branimo sopstvene individualne osećaje i iskustva. U nekim zemljama aplaudiramo zajedno sa publikom, u nekim ne. Neki od nas hvataju beleške, neki ne. Uklapamo se u kulturni obrazac svoje nacionalne kulture, a ipak smo često i prvi koji mu se suprotstavljaju.
Mi gledamo i pišemo o dramskom pozorištu i operi, o klasičnom baletu i savremenom plesu, o pozorištu za mlade i pozorištu za bebe, pišemo o novom cirkusu i o predstavama u kojima se scenska umetnost ukršta sa umetnošću slike i zvuka, sa drugim disciplinama i novim eksperimentalnim isprepletenim formama.
Potrebno je da izrazito individualna umetnost kritike ima svoje raskrsnice i mesta susreta. Međunarodno udruženje pozorišnih kritičara je takvo mesto, takav prostor gde možemo da razmenjujemo mišljenja o scenskoj umetnosti i o tome kako da o njoj pišemo. Tokom naredna dva dana ovde u Beogradu razgovaraćemo o „novostima“: Šta ima novo? I na šta mislimo kada kažemo da je nešto „novo“ na pozorišnoj sceni? Takođe ćemo imati priliku da uručimo naše priznanje, nagradu „Talija“, ovog puta nigerijskom dramskom piscu, pesniku i pozorišnom analitičaru, Femiju Osofisanu. Na taj način, mnogi od nas će upoznati nove i korisne strane jednog od najistaknutijih pisaca afričkog kontinenta.
Mi, kritičari, stalno imamo snažnu potrebu za ovakvim mestima i prostorima na kojima možemo da se sastajemo. Stoga se veoma zahvaljujem organizatorima ovog skupa, na koji je pozvano oko stotinu međunarodnih kritičara.
Kao prvo, želela bih da se zahvalim gradu Beogradu, koji je smatrao dovoljno važnim da nas sve ovde primi na celih nedelju dana. Zahvaljujem se gradonačelniku Beograda Siniši Malom, sa kojim sam prošle godine imala zadovoljstvo da se sastanem i potpišem sporazum o ovom velikodušnom pozivu.
Drugo, želim da se zahvalim Vladanu Vukosavljeviću, ministru kulture i informisanja Srbije, koji je u vreme kada je ovaj događaj iniciran bio gradski sekretar za kulturu i osoba od ključnog značaja.
Zatim, želela bih da se zahvalim BITEF-u, Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu, i njegovom novom umetničkom direktoru Ivanu Medenici, koji je odavno moj dragi kolega i član izvršnog odbora Međunarodnog Udruženja kritičara. Zbog toga znam da BITEF danas ima umetničkog direktora koji je jednako zahtevan koliko i energičan, izuzetno stručan i koji stalno radi. Takvu osobu svaki pozorišni festival na svetu treba da ima.
Takođe bih želela da se zahvalim Jugoslovenskom dramskom pozorištu koje nas je velikodušno ugostilo i stavilo nam na raspolaganje svoje impresivno pozorišno zdanje.
I najzad, upućujem svoju najsrdačniju zahvalnost novosadskom Simpozijumu, našem najstarijem partneru u organizovanju konferencija za iskusne kritičare na osnovu odavno uspostavljenog odnosa poverenja između Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara i pozorišnog festivala Sterijino pozorje – hvala multitalentovanoj, strpljivoj i inventivnoj Dušani Todorović, rukovodiocu međunarodne saradnje, koja, na neki čaroban način, drži sve konce u svojim rukama.
Želela bih da mogu da se zahvalim i svim ostalim članovima tima i onima koji su pomogli da se izvrše svi veliki i mali zadaci koji čine festival, kongres i konferenciju. Mi, usamljeni kritičari, mi smo individualci i sa nama nije uvek lako raditi. Ali, veoma smo zahvalni što nam se pruža mogućnost da podelimo ono što vidimo i čujemo od svega što nam nudite ovde u Beogradu.
Mogućnost da se slobodno sastajemo, pišemo, govorimo i izražavamo u mnogim delovima sveta je ograničena ili dovedena u pitanje. Za nas, kritičare, to je preko potrebno. Zato hvala onima koji su u dobroj veri udružili snage i učinili da Beograd postane mesto susreta za kritičare, koji uvek brane ova krhka prava na slobodu.
BITEF proslavlja svoju 50. godišnjicu, a Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara svoju 60. godišnjicu – čestitam im i želim im dug život!
Margareta Sorenson, predsednica IATC-a